GistroFM: Spirit Desire
Ljudi nas nekad dožive kao telad sa kojom mogu kako žele, pričaju nam priče za koje misle da su prošle samo zato što se nismo usprotivili, obećavaju nam razne gluposti samo da bismo ostali na onom mestu koje njima olakšava da ostanu na svom, a u zavisnosti od inteligencije i elokventnosti je i kvalitet muzike za naše uši koja izlazi iz njihovih lažljivih usta. A samo od naše inteligencije, iskustva, obaveštenosti i prirode veze sa takvim osobama zavisi da li ćemo ta sranja kupiti, na koliko dugo i po kojoj ceni.
Kada neko takav pokušava da nam podvali emociju možemo reagovati na mnogo različitih načina. Na kraju se svi oni svedu na jedno, a to je odstranjivanje lažova i manipulatora iz našeg života. On će naravno pronaći novu žrtvu, jer njegov život je vezan za podvale, ali to tada već nije naš problem. Treba obnoviti sve one probijene zaštitne zidove, oštećene napadima loših namera koje su bile zapakovane u ukrasni papir. Dakle za ološ iz našeg života se pitamo samo mi i rešenje tog problema je nešto lakše od hvatanja ukoštac sa organizovanom grupom hulja koja lažima vlada društvom.
Kada je ovo drugo u pitanju neophodno je da se mnogo ljudi probudi u isto vreme. Upravo tome ovih dana prisustvojemo u ovoj tužnoj i izmučenoj zemlji. Kao kada nas partneri lažu da samo nas vole i žele, a njihovo ponašanje i svi dokazi nam ukazuju na suprotno, posle čega ih odjebemo iz naših života zauvek, e to isto se sada dešava u ovoj zemlji – stotine hiljada ljudi je u isto vreme odjebalo vrhovnog manipulatora. Rečeno im je da nismo telad. I kao što će ti nesrećnici pokušati da nas praznim rečima ubede da su ispravni i da zaslužuju osamnaestu šansu, tako će i ovaj maloumni lik još neki period da pljampa poslednje laži u svojoj karijeri. I onda zdravo đaci, da ne kažem ono (sad već pomalo krindž) ćaci.
Prva pesma u današnjoj Gistro FM epizodi ima veze upravo sa tim osećanjem odjebavanja smarača na svim nivoima. Ona govori o zamišljenoj Americi u kojoj je predsednik Džej Meskis iz grupe Dinosaur Jr, u njoj se čuju stihovi “Teenage riot in a public station” i “'Cause it's getting kind of quiet in my city head / It takes a teenage riot to get me out of bed”, ona mi je svirala na slušalicama kada sam petog oktobra 2000. odlazio na demonstracije, ona se orila ušćem Save u Dunav kada su Sonic Youth njom otvorili svoj jedini beogradski koncert, pre više od dve decenije i ona počinje stihom kog svi ti sebični manipulatori nikad neće razumeti - “spirit desire”. Kada imaš jaku želju i kada imaš jak duh, svaki prevarant može samo da ti pljune pod prozor. Tek tada se iza velikih crnih zavesa pojavi svetlo, kao na ovoj fotografiji.
A u njoj tri albuma nedelje. Pre svih to je osmo studijsko izdanje za Nou Lenoksa aka Panda Bear. Uz Person Pitch, meni je ovo njegov ubedljivo najlepši solo album koji je, ruku na srce, bolji i od mnogih Animal Collective (njegov matični bend) izdanja. Ako volite krunere poput Nika Kejva, Ričarda Holija, Skota Vokera ili Marka Lanegana, obratite pažnju na genijalni debi album kanadskog benda Cici Arthur kog ne prestajem da slušam već danima. Tu je odličan novi indie, shoegaze, krautrock solo album Endija Bela iz grupe Ride, kao i najlepše izdanje u karijeri za bend iz Sijetla Deep Sea Diver. Od noviteta predstavljam i sjajan debi engleskih Mandrake Handshake (ako volite Stereolab ovo se ne propušta), kao i zimsko-akustični solo album Gerija Lurisa, lidera The Jayhawks. Najavljujem beogradski koncert grupe Tindersticks koji će se desiti u utorak, a slušamo i Nila Janga, Vladu Divljana, The Chills, Califone, Denisona Vitmera, Stereolab i mnogo toga još.
Da mi je neko rekao da će se najbolji opis oslobađanja ove zemlje pronaći u Sonic Youth pesmama ne bih verovao, ali tako je. Pre svega mislim na Teen Age Riot, ali i na Youth Against Fascism.
