GistroFM: This River Yearns to Flow
Kada je zimi reka duži vremenski period zaleđena, čim dođu topliji dani ona poteče u tako jakom mlazu, kao da nikad pre toga nije tekla. Kada posečemo palac, stavimo flaster i na nekoliko dana praktično živimo bez njega, čim rana zaraste i skinemo hanzaplast, počećemo da koristimo taj prst i za ono za šta nikad nismo pre. Kada neko nakon veze koju čine obmane, laži, šuplje reči i nerazumevanje, uđe u odnos sa nekim ko čuje, ume da voli i uživa u davanju isto koliko u primanju, na licu te osobe će se opet pojaviti život. Kada u zemlji koju godinama napastvuje najnesposobniji talog društva, iznenada poginu nevini ljudi baš zbog nesposobnosti odgovornih džukela, logično je da se ljudi dignu i najzad im se najebu milosne majke lopovske.
Ne može drugačije od toga. Koliki god da je mrak, posle njega uvek svane. Doduše, kasnije se najčešće opet smrači, ali ova priča nije o mraku već o tome kako živeti posle njega. Ona je o rekama koje žude da teku. Jedna takva u meni romori već dugo. Sve što mi je potrebno je nekoliko sunčanih dana u nizu da otopi taj led sa površine i pusti je da opet leti po brzacima. Uz pomoć današnje Gistro FM epizode pokušaću da dozovem te sunčane dane. Tu mislim i na moje lokalne vedre dane, ali i na ove globalne. Pa vreme je više, majku mu staru!
Na omotu je fotografija na kojoj je Brankov most u Beogradu. Levo od mosta je ona stara kuća na čijem poslednjem spratu ima jedan stan koji je noću osvetljen svetlom jedne divne lampe sa žutim abažurom. Uvek sam se pitao ko tu živi, da li je nasledio gajbu, da li je njegova ili je iznajmljuje turistima na AirBnb, kakvu muziku sluša i ume li da ceni pogled koji ima. Desno od mosta je KC Grad, mesto gde se rodio GistroPop pre više od deset godina i gde je bila svaka osoba koja mi je nešto značila u životu. A ispod mosta je Sava, reka koja se vekovima unazad nagledala mnogih divnih ljudi, ali i teških protuva, čak gorih od ovih dunđera što imaju fobiju od etike i estetike i koja sve vreme teče i uopšte ne namerava da prestane. Može eventualno malo da nas poplavi kad joj baš dojadimo. Teći će i onda kada svu ovu gamad smestimo tamo gde treba da budu smešteni. Jer kada reka žudi da teče, zabole nju šta može i šta ne može. Isto je sa čovekom koji žudi za slobodom. „Ne mogu“ je ionako uvek bilo samo utočište za pičke.
Ideju za naslov This River Yearns to Flow maznuo sam iz stiha Krisa Ekmana, iz njegove pesme Genevive. Ekmanov prvi bend Walkabouts sam počeo da pratim ’92. ili ’93, a od tada uredno preslušavam sve njegove albume, što solo, što one sa Karlom. Krisov novi album je jedan od najlepših iz cele njegove karijere, a za mene lično, Genevive je najlepša pesma koju je snimio od kada ga slušam. Da je kojim slučajem ispod teksta te pesme pisalo da je autor Bob Dilan, poverovao bih na keca, bez preterivanja. Toliko mi je dobra.
Najlepše nove albume u prethodnih sedam dana snimili su muzičari za koje pretpostavljam da većina vas nije čula: Nadija Rid, Cave Flowers, The Moles, Ejdrijan Krauli i Džejms Brendon Luis. Ako vas nepoznata imena odbijaju, nekako pretpostavljam da i niste neki ljubitelj ove emisije. Za one radoznale koji vole da otkrivaju, saznaju i uživaju u nečem novom, a dobrom, cenim da će ovu epizodu gustirati sa guštom.
Ipak, nije današnji Gistro FM specifičan samo po tome. S obzirom na naslov, rešio sam da pustim nekoliko pesama koje imaju veze sa rekama. Jedna od njih je Pod sjajem zvezda legendarnog Predraga Ivanovića. Ona je u mom svetu nezvanična himna Beograda i za mene je jedna od deset najlepših pesama u istoriji jugoslovenske popularne muzike. Ljubav, noć, čežnja, mir, stil, aranžman i produkciju – sve ima. I zvuči sveže iako je nastala još početkom šezdesetih. Naravno da je nezaobilazan bio i pop klasik iz 1983, pesma Siđi do reke grupe U škripcu. Uz nju sam nekoliko stvari radio prvi put u životu. A gde je reka, tu je i River Man Nika Drejka. On u toj pesmi kaže „Idem da vidim čoveka sa reke, da mu ispričam sve što mogu u vezi sa planom za ono vreme jorgovana“. I kako onda takvog čoveka da ne doživljavate kao brata rođenog, kako?
Danas slušamo još novi singl Dina Verama (ex-Galaxie 500, ex-Luna), nove pesme za Panda Bear, Šeron Van Eten, Wilco, Vila Stretona i Squid. Gistro evergreen je prvi album kog je Bil Kalahan objavio pod svojim imenom (Woke on a Whaleheart) još 2007. Pre neki dan sam ga opet slušao nakon dužeg perioda i ostao sam bez teksta koliko dobro zvuči i posle svih tih godina. Danas nam društvo prave još Belle and Sebastian, Boni Prins Bili, Livon Helm, The Go-Betweens, Guided By Voices i mnogi drugi.
