Earth Abides [2024]
"Earth Abides" donosi atmosferu tihe apokalipse, prikazujući svet koji polako nestaje u tišini, bez eksplozija, bez zombija, bez adrenalinske jurnjave za opstankom. Delimično, kao ono što čeka nas, ako se ne rešimo ovog ološa na vlasti, mada bi paralela sa trenutnom situacijom u Srbiji pre bila neka SNS virusom izazvana zombie apokalipsa, kreirajući bezumna stvorenja koja izgaraju da izjedaju mozgove inteligentnih i zdravih ljudi, jer oni to uporno rade zadnjih 13 godina putem medija i propagandi i svojski se trude lagano izjedaju zdrav razum ovog naroda. Sada je očigledno da im to ne uspeva, ali ono što nas čeka su nadljudski napori na izgrađivanju modernog društva nakom ove više od decenije duge apoklaipse, kao i protagonistu ove tv serije.
Elem, ova tv serija je rađenja na osnovu istoimenog romana Georgea R. Stewarta iz 1949,godine. U središtu priče je Ish, geolog koji preživljava pandemiju misteriozne bolesti i shvata da je jedan od retkih ljudi koji su ostali živi. Umesto da odmah kreće u potragu za preživelima, Ish se povlači u samoću, posmatrajući kako se priroda vraća tamo gde je nekada bila ljudska civilizacija. Ovaj spor, meditativan pristup izdvaja seriju od drugih postapokaliptičnih narativa, naglašavajući filozofsku dimenziju opstanka i pitanja šta znači biti čovek u svetu koji je izgubio strukturu i pravila.
Likovi su kompleksni, ali narativni tempo serije ne dozvoljava svima da se razviju podjednako. Ishov lik je detaljno razrađen, prateći njegovu transformaciju iz samotnjaka u vođu zajednice, dok su sporedni likovi često svedeni na funkcionalne uloge unutar priče. Odnos između Isha i Emme, njegove partnerke u novom svetu, nosi emocionalnu težinu, ali povremeno deluje kao da serija preskače ključne trenutke njihovog odnosa, žrtvujući dubinu za tempo priče.
Vizuelna estetika serije oslanja se na široke, napuštene pejzaže, ističući kontrast između ostataka ljudske civilizacije i prirode koja neumoljivo preuzima ono što joj je nekada oduzeto. Kamerom se često beleže statični kadrovi, ostavljajući prostor za tišinu, za razmišljanje, za suočavanje sa usamljenošću i prolaznošću. Soundtrack prati istu filozofiju – minimalistički tonovi, ponekad samo zvuci vetra i ptica, naglašavaju osećaj izolacije i tišine sveta bez ljudi.
Struktura priče nije linearna u klasičnom smislu, već skokovita, s vremenskim skokovima koji osvetljavaju ključne momente evolucije nove zajednice. To može delovati kao izazov za gledaoce koji žele dublju povezanost sa likovima, jer se neki emotivni trenuci dešavaju van ekrana, a mi vidimo samo posledice. Ovo je svesna autorska odluka – umesto da nas vodi kroz svaki detalj, serija zahteva od gledalaca da popune praznine sami, da razmisle o onome što se nije prikazalo.
Kvalitet glume je na visokom nivou, posebno u interpretaciji glavnog lika, koji nosi nijansiranu emocionalnu težinu priče. Alexander Ludwig uspeva da prenese unutrašnje previranje lika kroz suptilne izraze i govor tela, dok Jessica Frances Dukes donosi potrebnu stabilnost kroz lik Emme. Ostali članovi glumačke postave pružaju solidne performanse, ali njihovi likovi ostaju u senci centralnog para.
Tematski, "Earth Abides" istražuje ideje o civilizaciji, prirodi i ljudskoj potrebi za strukturom. Postavlja pitanja o tome šta se dešava kada nestanu institucije, kada nestanu društvena pravila i kad se ljudi vrate osnovnim instinktima preživljavanja. Neki će možda smatrati da seriji nedostaje akcije i napetosti, ali njen cilj nikada nije bio da bude spektakularna – ona je spora, kontemplativna, i pre svega priča o ljudskom duhu.
U krajnjem ishodu, serija ostavlja gledaoca sa osećajem melanholije, ali i sa osećajem nade – ne u smislu rekonstrukcije prošlog sveta, već u smislu stvaranja nečeg novog, nečeg drugačijeg, nečeg što će se prilagoditi svetu koji više ne funkcioniše po starim pravilima.
