Ne znam ko je ona, gde se nalazi, koga gleda i ko ju je fotografisao. Vi sigurno znate, napisaće već neko u komentaru. Ali ono što znam je da često tako i ja blenem kroz svoju terasu. Istina, nisam uopšte zgodan kao ona, moje cipele nemaju štiklu i kada bih ispred terase imao ove palme sigurno bi sa neke od njih visila bela kesa koju je senilna baba izbacila sa trećeg sprata u pola tri ujutru. Ali terasa je moje mesto na kome provodim vreme dok čekam da dođu bolji dani. Na njoj mi još uvek padaju na pamet ideje za pisanje, na njoj se i dalje oduševljavam kada čujem neku dobru muziku. Ne postoji mesto na kome sam fizički proveo više, a mentalno manje vremena od moje terase. Tako sam prošle nedelje na njoj slušao muziku iz filma Cinema Paradiso i na celih sat vremena sam se preselio na Siciliju. Tada sam imao pogled na more, u daljini se nazirao Kapri, sve račune sam plaćao samo od pisanja, Alfredo je bio živ i njegovo dvorište je bilo tik kraj mog, zajedno smo svake nedelje na projektoru gledali Criterion filmove, ja sam bio jak, odlučan, siguran u sebe, a ona me je volela uprkos tome što je znala da nisam sve to i dok sam sedeo za stolom u hladovini i pisao, posmatrala me je sa ove terase sa slike. Sve to mogu samo zahvaljujući ovoj ludoj glavi i muzici. I to onoj koju sam spakovao u današnji Gistro FM.

Ta Morikoneova tema iz Cinema Paradisa mi je jedna od najlepših na svetu. Znalo je to i moje telo dok je drhtalo kada ju je pedesetočlani italijanski orkestar svirao pred mojim nosom u četvrtak u Sava centru. Zato ova emisija počinje baš onako kako počinje, zato danas slušamo ovu melodiju u tri različite verzije, a ne zna se koja mi je draža. Isto tako Nil Jang mnogo dobro zna ko sam, šta sam i šta mi treba, te zato baš njegova pesma otvara ovu epizodu.

Od noviteta tu je novi Primal Scream album, za mene jedan od najboljih kog su snimili u ovom veku. Bilo da sviraju onaj njihov opičeni fank, gitarsku buku ili svemirski bluz, Bobi Gilespi i drugari to i dalje rade bolje od sijaset mlađih bendova. I sve to u produkciji velikog Dejvida Holmsa. Ako se ložite na mešavinu folka i soula, posebno obratite pažnju na novo izdanje Kanađanina Džeremija Albina, za čije ruho je ponajviše zaslužan Den Oerbah iz Black Keys, u čijem nešvilskom studiju je album snimljen, a on je svirao, producirao i objavio na svojoj etiketi. Jedan od mojih omiljenih savremenih džez bendova je The Bad Plus (nekad trio, sada kvartet) i uz njihovo novo izdanje pijem prvu kafu već tri jutra zaredom. Danas vas čeka još predstavljanje 76. studijskog albuma Vilija Nelsona, novi singl za Dina Verama, Britu Filips i Sonic Boom, nova pesma za Mogwai, a po ovoj emisiji se vrzmaju još Dejvid Bouvi, Nirvana, The Aluminum Group, BadBadNotGood, Celeste, Fion Regan, Spenser Tvidi (sin lidera grupe Wilco Džefa Tvidija) i mnogi drugi.

Preporuka

share

share