Trap [2024]
Svojim najnovijim filmom "Trap", M. Night Shyamalan još jednom potvrđuje sposobnost da kreira atmosferu napetosti i iščekivanja, ali i tendenciju da se ponekad izgubi u sopstvenoj ambiciji. Shyamalan, poznat po svojoj sklonosti ka iznenadnim obrtima i specifičnom režiserskom stilu, donosi nam priču koja je istovremeno uznemirujuća i intrigantna, ali koja se, nažalost, u završnici sapliće pod teretom prekomerne složenosti.
U središtu priče je Cooper, koga igra Josh Hartnett, običan čovek s neobičnom tajnom — on je serijski ubica poznat kao "Kasapin". Radnja se odvija tokom jednog napetog dana kada FBI pokušava da uhvati Coopera na koncertu na kojem prisustvuje sa svojom ćerkom. Prve dve trećine filma izuzetno su napete, sa Shyamalanovom prepoznatljivom igrom sa očekivanjima publike i kreiranjem klaustrofobične atmosfere koja dodatno pojačava osećaj zarobljenosti i neminovnosti.
Međutim, kako se priča približava svom vrhuncu, film počinje da gubi na snazi. Završnica, koja bi trebala da bude kulminacija svih prethodnih zapleta, deluje previše zbrzano i nepotrebno komplikovano. Shyamalanova sklonost ka iznenadnim obrtima i složenim narativnim strukturama ovde se pokazuje kao dvosekli mač - iako film uspeva da zadrži pažnju publike, prekomerno komplikovanje priče i pokušaj da se spoji previše elemenata dovodi do konfuznog i nezadovoljavajućeg završetka.
Josh Hartnett donosi solidnu i nijansiranu izvedbu u ulozi Coopera, uspevajući da prikaže unutrašnju borbu lika koji je istovremeno brižan otac i hladnokrvni ubica. Njegova izvedba je jedan od najjačih aspekata filma, a Shyamalanova režija uspeva da izvuče maksimum iz Hartnettovog talenta, posebno u trenucima kada se Cooper suočava s vlastitim demonima.
Vizuelni aspekt filma je, kao i obično kod Shyamalana, na visokom nivou. Kamera i režija usmereni su ka stvaranju osećaja klaustrofobije i neizbežnosti, dok su boje i osvetljenje vešto korišćeni da prenesu promene u raspoloženju i tonu filma. Film nas vodi kroz lavirint straha i nesigurnosti, koristeći svaku priliku da zadrži gledaoce na ivici njihovih sedišta.
Ipak, na kraju, "Trap" ostavlja gledaoce s osećajem neispunjenih očekivanja. Shyamalan je uspeo da kreira složenu i napetu priču, ali se čini da se previše oslonio na svoju sposobnost da šokira publiku, zaboravljajući pri tom na koherenciju i jasnoću narativa. Film, iako zanimljiv i vredan gledanja, na kraju ne uspeva da dostigne puni potencijal svojih ambicija. Kao rezultat toga, "Trap" se može opisati kao delo koje će podeliti publiku — neki će ga ceniti zbog atmosfere i režije, dok će drugi biti razočarani preteranom složenošću i zbunjujućim završetkom.
