"The Golden Dream": Priča o ljudima koji očajnički žele da se dokopaju komadića američkog sna
Meksiko je zemlja u kojoj možete doživeti, videti i probati skoro sve. Od mističnih piramida, preko fascinantnih trgova i katedrala, pa sve do brašnastog belog peska i plavog mora, kao i izuzetno ukusnih salsa soseva, takosa, fahita i drugih specijaliteta koje pripremaju Meksikanci. Konačno, Meksiko je i zemlja u kojoj postoji siromaštvo, kriminal i zemlja iz koje dobijamo mnogo dobrih filmova. „The Golden Dream“ je film koji nam dolazi iz ove zemlje i sasvim je jasno da do zlatnog sna iz naslova neće biti lako doći. Režirao ga je debitant Diego Quemada-Diez, autor rođen u Španiji, koji je pre ovog filma snimio nekoliko kratkih filmova. Ovaj film je osvojio skoro 50 nagrada, uključujući dve na Kanskom festivalu, gde je premijerno prikazan.
Siromaštvo i nasilje teraju i maloletnike na bekstvo. Oni žele da pobegnu od siromaštva i nasilja u svojim zemljama i nadaju se boljem životu u Sjedinjenim Državama, a većina ovih mladih ljudi dolazi iz najsiromašnijih zemalja: Salvadora, Gvatemale i Hondurasa. Četvrtina njih su Meksikanci.
Ovo je, dakle, priča o surovoj sudbini ljudi koji su u potrazi za boljim životom u Americi. Zašto se odlučuju na rizičan put pun smrtnih opasnosti samo da bi bili slabo plaćeni radnici na crno na farmama, po kućama i u fabrikama? Uprkos tome, SAD su i dalje magnet za siromašne u Latinskoj Americi. Razlog je taj što se njihovo američko siromaštvo čini bogatstvom u poređenju sa siromaštvom u kojem su živeli u Meksiku. U Americi barem mogu da zarade za hranu i sklonište, čak i da uštede nešto novca i pomognu porodici. Diego Quemada-Diez je pronašao tri odlična neprofesionalna glumca za glavne uloge, a u priči pratimo upravo troje tinejdžera iz sirotinjskih četvrti Gvatemale i mladog Indijanca iz Čijapasa.
Prvo ćemo upoznati Saru, i to u sceni u kojoj ona ošiša kosu, stisne grudi zavojem i oblači mušku odeću i stavlja kapu na glavu. Zašto? Možda zato što je svesna da je put posebno opasan za devojčicu, pa je bolje da izgleda kao dečak i da se predstavi kao Osvaldo. Tu je i Juan, koji se može opisati kao vođa putovanja – možda zato što je najstariji, ili najjači, ili zato što je sve to bila njegova ideja, a treći član je Samuel. Kasnije će im se pridružiti Chauk, Indijanac koji ne govori španski i koji je na put krenuo sam, a Juan će ga doživljavati kao rivala za Sarinu pažnju, ali i kao pretnju njegovom liderskom statusu, jer je Chauk snalažljiviji. Kada uzmemo u obzir šta ih sve čeka, jasno je da neće svi istrajati na putu, a verovatno ni svi preživeti. Sudbine svakog od njih će se razlikovati.
Jasno je da očajnički žele da se dokopaju svog komadića američkog sna. Sa nekoliko novčanica tajno ušivenih u farmerke, planiraju da skaču u vagone i da se voze kroz Meksiko, a zatim preko granice u Kaliforniju, ali ih na putu čeka prava opasnost: nailaze na bande koje su naoružane do zuba i koje će zahtevati sve i svašta od njih. Ovi ranjivi tinejdžeri se suočavaju sa kriminalcima kojima njihovi mladi životi vrede manje od nule.
To je priča koja je ispričana sa vizuelnim elementima u prvom planu, fokusirajući se na pejzaže oko likova, kroz sjajnu kameru Maríe Secco. „The Golden Dream“ je jedan od najubedljivijih prikaza takvih putovanja u poslednjih deset ili petnaest godina. Mnogo je bede i opasnosti na tom putu – trgovina ljudima, eksploatacija i otmice radi otkupa. Diego Quemada-Diez je možda početnik kada je u pitanju dugometražni igrani film, ali ono što je pokazao sa svojim prvim filmom je zaista impresivno, kao da ga je napravio autor sa velikim iskustvom. I jedna stvar je tu posebno zanimljiva: naime, reditelj Cary Joji Fukunaga debitovao je nekoliko godina ranije filmom „Sin Nombre“, koji priča sličnu priču i takođe je vrhunski urađen, tako da imamo dva autora koji su kao početnici snimili veoma dobar film na istu temu.
Autor: Marko Jovanović.
