Kada razmišljamo o savremenoj američkoj književnosti, ime Jonathan Franzen gotovo uvek dolazi na vrh liste autora koji definišu našu epoha. Njegov roman Sloboda (Freedom) iz 2010. godine nije samo literarni uspeh, već i precizan i slojevit portret života u postmodernoj Americi. Sloboda je roman koji se bavi krupnim pitanjima našeg vremena – pitanjima politike, ljubavi, porodice, i pre svega, samog koncepta slobode. Franzen koristi stil pisanja koji je istovremeno bogat detaljima i emocionalno direktan, stvarajući likove koji su nezaboravni u svojoj ljudskosti i ranjivosti.
Razotkrivanje Američkog Sna
Jonathan Franzen ima jedinstven dar da stvori narativ koji je istovremeno bogat detaljima i psihološki dubok. U Slobodi, ovaj dar je očigledan u načinima na koje istražuje unutrašnje svetove svojih likova, dok paralelno gradi opsežnu društvenu kritiku moderne Amerike. Njegov stil pisanja je prožet ironičnim tonom, ali ne bez saosećanja. Franzen nas vodi kroz složene porodične dinamike, ljubavne trouglove i političke dileme, a sve to uz bogatu prozu koja povremeno zahteva da se čitalac zaustavi i razmisli.
Ono što je posebno upečatljivo kod Franzenovog stila je njegova sposobnost da spoji lično sa političkim, intimno sa univerzalnim. On stvara likove koji su duboko ukorenjeni u stvarnosti, sa svim svojim manama i nesigurnostima, ali koji istovremeno simbolizuju šire društvene tokove. Njegova proza često teče poput toka svesti, gde prelazi iz misli jednog lika u drugog, stvarajući osećaj međupovezanosti svih ljudi u priči.
Franzen se ne plaši da koristi dugačke rečenice i bogate opise kako bi prenio emocionalne i intelektualne nijanse likova i situacija. Kroz ove opise, on ne samo da osvetljava unutrašnje svetove likova, već i iznosi na videlo nesavršenosti i kontradikcije američkog društva. Njegov stil je istovremeno refleksivan i oštar, balansirajući između saosećanja za likove i kritike njihovih odluka.