Soft Science - Lines [2023]

Mar 02, 2024

Soft Science

Lines

Shelflife Records / 2023

Soft Science dolaze iz Sakramenta u Kaliforniji i iza sebe imaju već četiri albuma, računajući i prošlogodišnji „Lines“. Do sada su objavili albume „Highs and Lows“ (2011), „Detour“ (2014), i „Maps“ (2018). Bend su 2009. godine oformili Katie Haley (vokal), braća Ross Levine (gitara, sintisajzer) i Matt Levine (gitara), kasnije su se bendu pridružili Tony Cale (bubanj, perkusije) i Becky Cale (bas), kao i Hans Munz, koji je zadužen za elektronske elemente muzike ovog benda. Pre benda Soft Science svi pomenuti muzičari su iza sebe imali pristojan muzički staž na nezavisnoj muzičkoj sceni Kalifornije.

Soft Science su počeli sa komponovanjem ovog albuma još 2019. godine. Onda je došla pandemija i sve ostalo čega smo svi mi bili svedoci, pa se rad na albumu prilično odužio te je objavljen tek početkom septembra prošle godine.

Soft Science su tokom karijere kreirali zvuk inspirisan shoegaze bendovima 90ih, kao i britanskim pop bendovima 60ih. Njihov autentični zvuk ima raspon od dream popa što se oslikava u sanjvim vokalima i eteričnom atmosferom u pesmi “Low” koja otvara album.

Ova pesma, što se opšte atmosfere i zvuka u celini tiče, ne oslikava dominantan ton albuma. Za ostatak albuma se slobodno može reći da čekira sve potrebne boksove potrebne za veoma kvalitetan spoj shoegazea, indie popa i dream popa. Vokal Katie Haley je nežan i sanjiv, gitare braće Levinn pletu veoma dobre shoegaze melodije i praktično čine skelet muzike ovog benda. Ritam sekcija je u potpunosti adekvatna, mada često stičem utisak da je bubanj produkcijom malo gurnut u drugi plan, što je možda pomalo iznenadjenje jer su za produkciji bili zaduženi Tony Cale i Ross Levinne.

Nakom rilično sanjivog uvoda stiže pesma “Grip” koja menja atmosferu, kako tempom tako i mnogo svetlijim melodijama. Melodije na gitari kao i vokalni aranžmani posebno na refrenu stvaraju melodijske udice na koje se veoma lako hvataju ljubitelji ovog zvuka.

“Deciver”, posebno kroz zvuk klavijatura, donosi eho goth rocka i dark wave-a sa početka 80ih, i recimo muzke benda The Cure.

“Sadness” i “Kerosene “ je odličan gitarski pop, pesme u kojima se upravo vidi veština ovog benda da lepe i svetle melodije protka setom i onim specifičnim gorko/slatkim osećanjem što je gotovo imeprativ kod emocinalnog imprinta koji na slušaoca ova muzika mora da ostavlja.

“Stuck”, “Hands” i “Zeroes” su po svim parametrima veoma dobre indie pop pesme, u kojima je apsolutno svaki muzički elemenat mastorski kompnovan i vešto spojen u celinu. Slušaocu koji nije pretrano upoznat sa ovim žanrom ili nije ljubitelj istog, pesme mogu delovati repetativno, ali pažljivim slušanjem jasno je da to nije slučaj. Svaka od pesama ima dovoljno jedinstvetnih i upečatljivih momenata koji vam stvaraju želju da ovaj album slušate iznova.

Album zatvaraju “True” koja se oslanja na pop 80ih, posebno kroz melodije na klavijaturi, ali sa poptuno modernim pristupom synth i dream pop zvuku, i “Polar” koja kao i prva pesma albuma zalazi u eteričnu atmosferu koktela shoegaze i dream pop zvuka.

Album “Lines” se svojim zvukom nalazi na raskrsnici indie rocka, shoegazea, noise i dream popa , spajajući elemente svih ovih žanrova na veoma šarmantan i prefinjen način. Za ljubitelje gore pomenutih žanrova muzike ovaj album će biti parvo uživanje koje zvuči bolje svakim novim slušanjem.