Teke::Teke - Hagata [2023]
Rock muzika je univerzalnan muzički izraz. Prepoznatljiv je na svim kontinentima i u svim delovima sveta do kojih je doprla moderna civilizacija. Sasvim je očekivano da će razni muzičari pokušati da u formu roka inkorporiraju elemente tradiocinalne muzike podneblja, u kojem su recimo odrasli. Da bi koktel, po sebi veoma različitih muzičkih žanrova, ispao dobro, sveže i originalno zavisi od nekoliko aspekata, recimo do veštine i talenta muzičara, kao i njihovog poznavanja muzičkih žanrova koje kombinuju.
Teke::Teke su pre de godine objavili odličan debi album „Shirushi“. End je osnovan kao omaž velikom japanskom gitaristi Takeshi Terauchi-ju(1939-2021), koji je postao rodonačelnik muzičkog pravca eleki, psihodeličnog surf rocka 60ih u kome su se pored standardnih pentatonskih lestvica, koristili i tradicionalni japanski instrumetni kao i elementi japanske tradicionalne muzike.
Teke::Teke su imali veliki zadatak na svom drugom albumu. Svojim prvim albumom su svakako pomerili granice, ali uspeh tog albuma na svetskoj sceni delom bi se mogao priisati i time što oni jesu predstavili nešto novo, zvuk koji se ne čuje tako često na muzičkoj sceni. Već smo navikli da imamo kombinaciju recimo keltske tradicionalne muzike, pa zatim afričke ili južno američke sa rock i pop muzikom, ali japanska tradicionalna muzika i rock nije nešto što se često sreće.
Drugim albumom „Hagata“ bend je još više proširio svoje muzičke granice a da pri tome ni malo nisu ugrozili identitet koji su stvorili prvim albumom. „Hagata“ se ne eleki muziku u onoj meri u kojoj je to bio slučaj sa albumom „Shirushi“. Sam reč „Hagata“ već uveliko oslikava neverovatno bogatsvo japanskog jezika, te predstavlja nešto što je pristuno, ali u isto vreme i nešto što je preostalo od nekoga ili nečega što više ne postoji, ili kako su sami članovi benda opisali „to je poput trenutka buđenja iz sna“.
