Great Lake Swimmers - Uncertain Country [2023]
Ako pratimo nekog muzičara ili bend od samog početka njihove karijere, dešava se da vremenom izgubimo interes za njihovu muziku. Nekad je razlog tome što se dotični toliko recikliraju da to na kraju deluje kao loša i bleda fotokopija originala, a ponekad razlog je previše promena i eksperimenata, tako da to više ni malo ne liči na ono što smo zavoleli i jednostavno nam to više ni malo ne leži. Ove godine bilo je sasvim pristojan broj izdanja, velikih bendova koji su, mene lično iznenadili, konačno jednim dobrim albumom nakon serije ispod prosečnih. Queens of the Stone Age, Foo Fighters, The National su ove godine izbacili albume koje je najzad moguće slušati sa uživanjem, a manje više svi su koristili sličan recept, vratili su se zvuku iz svog najboljeg perioda.
Kanadski indie folk bend Great Lake Swimmers učinio je nešto slično svojim osmim albumom „Uncertain Country“. Najupečatljivije albume u karijeri ovi kanađani snimili su na samom početku. Sa svoja prva tri albuma „Great Lake Swimmers“ (2003), „Bodies and Minds“ (2005) i posebno „Ongiara“ (2007) bend je postavio postulate svog prepoznatljivog indie folk zvuka. Donekle se za Great Lake Swimmers može reći da je muzički projekat Tony Dekkera, i jedini konstantan član od samog početka, ipak promene u postavi benda donosile su do promena u zvuku, koji se kretao dominantnog oslanjanja na folk i country, i fuzijom ovih žanrova sa rock i pop muzikom. Eksperimentisanje zvukom kod ovog benda ponajviše se ogledalo u izboru instrumenata koje je bend koristio, kao i načinu i lokacijama snimanja. U osnovi njihove muzike gotovo na svakom albumu osim „The Waves, The Wake“ (2018) bila je akustična gitara, a onda je iz albuma u album zvuk je obogaćivan raznoraznim instrumetima, poput harmonike, gudača, hamond organe, pa do onih egzotičnijih instrumenata, poput horne, vibrafona, marimbe itd.
Svakako je pozitivan pristup eksperimentisati svojim zvukom i pokušavati nešto novo, i iako su albumi „Lost Channels“ (2009), „New Wild Everywhere“ (2012) i „A Forest of Arms“ (2015) imali itekako dobre trenutke, meni je ponajviše nedostajao zvuk koji je bend imao na albumu „Ongiara“.
Na „Uncertain Country“ bend se na izvestan način vratio svojim korenima, ali i pored toga uneli više nego dovoljno novih elemenata i začinili zvuk uticajem Dekkerovih omiljenih bendova poput Teenage Funclub, Galaxy 500 i Buffalo Tom te učinili da album zvuči sveže i veoma zanimljivo. Pesma koja otvara album, naslovna „Uncertain Contry“ već sama po sebi je dokaz ovoga gore izrečenog. Osnova zvuka je indie folk, sa odličnim pop harmonijama koji nose eho ranih R.E.M. i naravno zašećereni neodoljivim zvukom pedal steel gitare. „When The Storm Has Passed“ upravo kao da dolazi sa onih pomenutih albuma sa početka karijere, melanholični mid tempo indie folk sa fanatastičnim refrenom.