"Room": Film o kome će se pričati decenijama
Film „Room“, irskog reditelja Lennyja Abrahamsona, donosi jednu od onih šokantnih priča koje nateraju čoveka da se zapita u kakvom svetu zapravo živi, jer ovakva priča ne samo da je moguća u stvarnosti, već se slično dešavalo bezbroj puta. Štaviše, nagrađivani istoimeni roman irsko-kanadske autorke Emme Donoghue iz 2010. godine, po kome je snimljen ovaj film, inspirisan je slučajem iz stvarnog života.
To je priča o potpuno bolesnoj osobi, imbecilu i ozbiljnom idiotu koji je uradio gnusnu stvar, ali i priča o majci i njenoj ljubavi prema detetu. Naime, priča je inspirisana poznatim slučajem Fricl iz 2008. godine: Elizabet Fricl je posle 24 godine uspela da pobegne iz podruma, gde ju je otac Jozef zatvorio i redovno seksualno zlostavljao. Taj bolesnik je 2009. osuđen na doživotni zatvor.
U ovom filmu je imbecil čovek po imenu Old Nick (Sean Bridgers), koji je kidnapovao mladu ženu Ma (Brie Larson) i zaključao je u sobu. Ona i njen mladi sin Jack (Jacob Tremblay) su u sobi, spavaju u istom tesnom krevetu. To je soba koja je istovremeno i spavaća soba, kuhinja i kupatilo, a zatvorena je metalnim vratima i nema prozora osim jednog na plafonu kroz koji se vidi nebo. U sobi je, reklo bi se, ceo njihov život. Jack nam, kao narator, objašnjava da nikada nisu izašli iz sobe i da za njih postoji soba, oko nje svemir, a negde između televizija kao svet mašte i magije.
Majka se posvetila tome da je njen sin srećan, dajući mu puno topline i ljubavi. Vidimo kako ispunjava sve njegove potrebe: igra se s njim, čita mu knjige, kupa ga, sprema mu obrok, pa čak i pravi tortu za njegov peti rođendan – torta je mala i skromna, sa rukom nacrtanim brojem 5. Nema poklona. A nema ni svećica. Old Nick dolazi noću dok Jack spava u ormanu, a razlog za dolazak tako kasno je silovanje njegove majke, i iživljavanje nad njom.
Kasnije će majka objasniti sinu da ona nije oduvek živela u sobi, i da postoji svet van sobe i da ona mora da pobegne i kako će to učiniti. Ako mislite da sam otkrio previše, moj odgovor je da je trejler za ovaj film to učinio pre mene: znamo da će Jack pobeći, i znamo kako. Ali postoji još jedan razlog zašto sam to uradio, a to je zato što je preživljavanje u zatočeništvu i bekstvo samo jedan deo filma. Nakon toga sledi normalan život, odlazak u svet, i socijalizacija, odnosno resocijalizacija. U toj situaciji ne znamo kome je teže: Jacku, koji se prvi put susreće sa nečim što se ostalima podrazumeva (baka, deda, policajci, lekari, ali i igračke, kuće, dvorišta i automobili), ili njegovoj majci, koja se sa svim tim stvarima i ljudima ponovo susreće i pokušava nastaviti život koji je u prošlosti nasilno prekinut.
Lenny Abrahamson je napravio dobar film, i više od toga – odličan. A glumci su neverovatni: Brie Larson daje zapanjujuću i neverovatnu izvedbu, a njen zadatak ovde nije nimalo lak. No, njena gluma je bila adekvatno nagrađena – dobila je Oskara za najbolju glumicu, dok je film sakupio preko 100 nagrada, uz nekoliko nominacija za Oskara (najbolji film, režija Lenny Abrahamson i najbolji adaptirani scenario). Ne treba zaboraviti ni dečiju glumu, jer mladi Jacob Tremblay pruža veličanstvenu izvedbu kao Jack (jedan od najboljih dečjih nastupa koje sam gledao, a dečak se i dalje pojavljuje u filmovima, što je dobra vest). Svaki pogled i svaka reč između njih dvoje je toliko uverljiva da je fascinantna, kao da su majka i sin iz stvarnog života.
Sama soba se skoro smatra likom u filmu. Moram da priznam da sam zadivljen brigom i detaljima koje su filmski stvaraoci uložili u ovaj mali prostor, jer sve izgleda potpuno stvarno, pohabano, prljavo... Film ima sjajnu radnju, zanimljive likove, vrhunske glumce, odličnu režiju. Vredi istaći i izuzetno napetu scenu bekstva: kada na nju dođe red, ona je veoma napeta i sa interesovanjem gledamo da li će dečak uspeti da pobegne. Sve u svemu, „Room“ je film vredan pažnje.
Autor: Marko Jovanović
