Queens of the Stone Age - In Times New Roman... [2023]
Većina bendova čija karijera traje više od decenije i koji iza sebe imaju više od par albuma, pre ili kasnije dođe u neki periodu u karijeri, kada njihova muzika više liči na prosto otaljavanje, te žive na račun stare slave svojih dobrih albuma. Takav utisak po;eo sam da sti;em i prema Queens of the Stone Age, te kada su najavili svoj osmi album “In Times New Roman...”, umesto, bar radoznalosti, koja obično prati najavu novog albuma benda koji volim, vest sam prihvatio prilično ravnodušno. Ponajviše jer nakon, pa recimo, svih albuma nakon “Songs fot the Deaf” ni jedan mi se nije toliko dopao. „Lullabies to Paralyze“ (2005) i „Era Vulgaris“ (2007) su još i nekako mogli da prođu, dok sam „...Like Clockwork“ (2013) i „Villains“ (2017), jedva preslušao par puta. I to više iz poštovanja prema onome što je bend do tada radio, a mnogo više zbog onoga što je Josh Homme radio sa bendom Kyuss , nisam zapamtio gotovo ni jednu pesmu, u sveukupno oba albuma ostavila su veoma bled utisak.
Pomislio sam da će “In Times New Roman...” biti upravo naslednik prethodna dva albuma i naravno debelo sam pogrešio. Ukratko, “In Times New Roman...” konačno donosi upravo onaj zvuk koji je bendu i doneo planetarnu popularnost. Na prethodna dva albuma QOTSA su pokušavali nešto drugačije sa svojim zvukom, i sa produkcijom, deluje kao da su želeli da svoju muziku učine pitomijom i prihvatljivijom širokom auditorijumu, te je krajnji rezulta bio prilično bled skup pesama koji je pratila veoma beskrvna produkcija.
“In Times New Roman...” dolazi šest godina nakon albuma “Villains”. Godine koje su na privatno planu bile prilično trnovite za Josha Hommea. Tokom tog perioda Homme, se manuo narkotika, izgubio je dva bliska prijatelja (Anthony Bourdain i Mark Lanegan) , prošao kroz veoma mučan razvod a prošle godine imao je uspešnu operaciju uklanjanja tumora.
Na albumu “In Times New Roman...” Homme je preuzeo ulogu producenta, te možda pod utiskom godina koje su prethodile, skrenuo bend ka malo težem i mračnijem zvuku u kome su se vratili muzičkim korenima, režećim distorziranim rifovima, prepoznatljivm i za ovaj bend autentičnim gitarskim teksturama i akordnom progresijom, moćnom ritmu na bubnjevima, koji prati izvanredna produkcija i na kraju specifičnim Hommeovim vokalnim aranžmanima.
