Lanterns on the Lake - Version of Us [2023]

Aug 23, 2023

Lanterns on the Lake

Version of Us

Bella Union / 2023

9.0

Često imam utisak da je izuzetan bubnjar vredan polovone benda. Možda grešim, ali na petom albumu „Version of Us“ engleskog benda Lanterns on the Lake itekako deluje da je uticaj Phillipa Selwaya (Radiohead) doneo potrebne promene zvuku benda te je ovaj četvorka iz Newcastle-a, slično fudbalskom klubu iz njihovog rodnog grada u premijer ligi, uzleteo do samog vrha britanske muzičke scene.

Lanterns on the Lake su prisutni na sceni više od decenije i po i njihov zvuk bi mogli opisati kao kombinaciju The National, iz onih najboljih dana i The Walkabouts, pre svega zbog moćnog vokala Hazel Willde koja me je odmah podsetila na Carlu Torgerson. Bend iza sebe ima četiri albuma „Gracious Tide, Take Me Home“ (2011), „Until the Colours Run“ (2013), „Beings“ (2015), i „Spook the Heard“ (2020), koji im je doneo i nominaciju za Merkjuri nagradu.

Ovogodišnji album benda „Version of Us“ umalo nije izašao. Nakon albuma „Spook the Heard“ članovi benda našli su se pred gomilom životnih izazova, od problem sa mentalnim zdravljem, roditeljstvom, pa čak i preispitivanjem njihove karijere i budućnosti u svetu muzike. U jednom trenutku, jedan od osnivača, bubnjar Oliver Ketteringham je naustio bend.

Preostali članovi, Hazel Wilde (vokal), Paul Gregory (gitara), Bob Allan (bas) i Angela Chan (violina, čelo, viola) su gotovo odustali od benda i nastavka rada na već delimično komponovanom materjalu, jer su imali osećaj da tu nešto ozbiljno nedostaje. Tada u celu priču ulazi Phillip Selway, te bend sa njim, vadi iz arhive snimljene demoe, nastale tokom 2020. godine, i na njima radi iz početka. Rezultat je pravo muzičko remek delo i njihov do sada najbolji album.

Lanterns on the Lake nisu puno promenili u osnovi svog muzike. I dalje se njihov zvuk zasniva na melanholičnim melodijama oslikanim bogatim muzičkim teksturama. Razlika između svih prethodnih albuma i „Version od Us“ je upravo u tim naizgled sitnim muzičkim detaljima, koji su doneli potpuno novu dinamiku, energiju i emotivni nivo zvuku benda.

Album otvara „The Likes of Us“, i odmah se daju primetiti fantastično aranžirani muzički slojevi, violina koja lebdi u pozadini, blagi klavir, neverovatan ritam Phillipa Selwaya, koji je pravi pogonski motor ovog albuma, odlično odsviran, još bolje produciran bubanj, i neverovatan vokal Hazel Wilde, koji na prethodnim albumima nije zvučao ovako moćno.

„Real Life“ gitarskim melodijama i linijma zalazi shoegaze vode, nedoljiva klavijatura, uz naravno fantastičan vokal, i još jednom fantastičan bubanj, daju neverovatnu moć ovoj pesmi, posebno na refrenu gde je prštanje kraš činele jedan od onih delikatnih muzičjkih detalja koji ovaj alum čine fantastičnim.

Takvih momenata ima u apsolutno svakoj pesmi, recimo tekstura gitare u „Vatican“, opet fantastičan ritam na bubnju, koji u svakoj pesmi ne samo da daje ritam osnovu, već radi mnogo više, daje specifičnu autentičnost, i naravno odlične vokalne harmonije.

Zatim „String Theory“ kombinacija, arpeđa na gitari, moćne ritam sekcije, gudača koji lebde povrh svega. Gitara Paula Gregoryja zvuči moćno u svakoj pesmi, veoma dobre i zanimljive teksture gitare se smenjuju od pesme do pesme, zatim tu je i dinamika i intenzitet kao u pesmi „Locust“ u kome dolazi do savršene kombinacije blagog gitrarskog arpeđa koji kulminira distroziranom eksplozijom, a povrh svega su lagane i eterične melodije gudača i klavijatura.

„Rich Girls“ je nošena gotovo plesnim breakbit ritmom na bubnju, preko koga su slojevi melodične gitare, gudača i klavijatura i sve to zajedno stvara jednu nadrealnu zvučnu atmosferu..

Za prethodne albume Lanterns on the Lake možemo reći da su sasvim pristojni pa i dobri, ali ne puno više od toga. Njihov peti „Version of Us“ je moćan, emotivan i brilijantan na mnogo nivoa. Ovo je jednostavno album koji ostavlja bez daha.