Silo [2023]
U poslednjih dvadesetak godina, deluje da žanr fantastike nikad nije bio popularniji. Sve jedno da li se radi o epskoj fantastici, naučnoj fantastici, post apokaliptičnoj distropiji, literatura ovog žanra očigledno ima veliku prođu kod čitaoca. Iskreno, i pored velikog kvantiteta izdanja, od kojih su gotovo većina barem trilogije, očigledno je i da kvalitet nije ni blizu dela velikana poput Arthura Clarka, Ursule Le Guin, J.R.R. Tolkina, Phillipa K. Dicka, itd. ali to nikako ne utiče na činjenicu da je tržište knjiga preplavljeno romanima, i da ih ljudi čitaju.
Hiperprodukcija romana se na izvestan način prenela i na filmsku i tv industriju. Stiče se utisak da je dovoljno da roman doživi neki polovičan uspeh, pa da se nađe na meti velikih filmskih i tv produkcijskih kuća. U poslednjih petnaestak godina bilo je puno ekranizacija romana iz podžanrova koji spadaju u žanr fantastike. Takođe bilo je i puno potpunih promašaja sa recimo ekranizacijama istih tih dela, za koje bi neko laički mogao pomisliti da je najlakše ekranizovati. Na prvi pogled, šta tu može da bude teško,kada imaš popularan roman, koji iza sebe ima izvesnu armiju fanova, deluje da je veoma lako, čak i nekom osrednjem scenaristi da, prateći roman napiše neki barem podnošljiv scenario.
Ali realnost je poptuno drugačija. Iz nekog razloga, shwrunneri i scenaristi, često smatraju da oni to mogu mnogo bolje od autora romana čiju ekranizaciju pripremaju, te iskasape delo, kako bi ga uklopili u recimo trenutno aktuelne trendove. Jednostavno, previše je takvih stvarenja da bi počeli sa njihovim nabrajanjem. Mnogo je manje onih koji deluju kao jedno dobro ekranizovano literarno delo.
Upravo takva je i nova tv serija „Silo“ koja je nastala po seriji romana Hugha Howeya. Ja sam po pojavi ove tv serije prvi put čuo za ovog pisca. Nikada nisam čitao njegova dela, te ne mogu da procenim kvalitet njegovih pisanih dela, ali iz kratkog sadržaja romana, deluje da imamo jednu pristojnu i zanimljivu post apokaliptičnu distropiju. Ono što je zanimljivo je da su sve knjige iz ovog serijala objavljene u periodu od 2011. do 2013. i još tada su privukle pažnju produkcijskih kuća.
Zbog raznih peripetija oko vlasništva nad pravima na romana, AppleTV+ je konačno započeo produkciju početkom ove decenije. Graham Yost, koji iza sebe ima neka veoma dobra tv i filmska ostvarenja, izabran je za showrunnera, dok su u glavnim ulogama, Rebeca Ferguson, Tim Robbins, Common, Harriet Walter.
Nakon odgledane cele prve sezone, na prvi pogled deluje da su se kreatori držali originalnog materijala, barem kada kada površno uporedimo radnju tv serije sa sinopsisom romana, što je velikim delom doprinelo i odličnom prijemu serije od strane publike.
"Silo" izgleda veoma dobro, to se da primetiti još od prvih minuta tv serije. Možda će nekom cela scenografija biti sumorna, ali tako upravo i treba, jer se radnja odvija u budućnosti, verovatno par stototina godina od danas, Protagonsiti žive u ogromnom silosu od 144 spratova pod zemljnom.
Nemaju pojama zašto su tu, jer su svi zapisi iz prošlosti obrisani. Nemaju pojma i zašto je svet izvan silosa u potpunosti uništen i nemoguć za život. U silosu živi preko desetak hiljada ljudi, po veoma strogim pravilima, gde se i najmanja neposlušnost ili nešto što bi se moglo proceniti kao opasnost po poredak i ugrožavanje sigurnosti silosa, kažnjava se veoma rigorozno, godinama provedenim u dubokim rudnicima, ili pak izlazak van silosa, kako bi se krpicom obrisali kamere koje ljudima u silosu prenose sliku sa površine. Takav izlazak je ekvivalent smrtnoj kazni, jer niko ne uspeva da živi više od par minuta van silosa.
Ali povremeno se u silosu pronađe neko ko ne veruje u zvaničnu priču vlasti, te pokušava da iščačka istinu na neki drugi način. Uprvao nakon jednih takvih peripetija, imamo situaciju da Juliette Nichols (Rebeca Ferguson), inženjer koja radi na jednom od najnižijih nivoa silosa, postaje šerif, ili jedna od glavnih poluga izvšne vlasti. Ona je pak tu iz sebičnih razloga, a to je da otkrije pozadinu navodno nesrećnog slučaja njenog ljubavnika Georga Wilkinsa (Ferdinand Kingsley), kompjuterskog geeka, koji radi u IT odeljenju (još jedan od stubova vlasti u silosu) i koji je došao u posed starog hard diska na kome se nalaze podaci o prošlosti silosa i sveta pre njega.
Kroz deset epizoda radnja se razvija jednim nenametljivim tempom. Ništa ne deluje usiljeno ili nedorečeno, iako naravno da izvesne misterije i tajne postoje, ali do njih gledaoc dolazi zajedno sa glavnom junakinjom. Nichols je inteligentna, hrabra, neustrašiva i veoma radoznala osoba, ali ujedno i nije previše vična socijalnim veštinama, i upravu tu unutrašnju razdor glavne junakinje Rebeca Ferguson je odlično otelotvorila.
Još jedan veliki adut ove tv serije je upravo veoma dobro oslikavanje jednog postdistropijskog autoritativnog društva i njegovo izvanredno vizuelno predstavljanje. Osećaj klaustrofobije, kako zbog veoma dobre scenografije, tako i zbog emotivne teskobe glavnih junaka, koja dolazi iz činjenice da ne znaju ništa o prošlosti čovečanstva, nemaju pojma o svetu van silosa, dive se svetlima na nebu i pitaju se šta ona predstavljaju i zašto su tu, i ne znaju šta postoji dalje od onog brdašca u koje kamera sa vrata silosa već vekovima gleda. Cela njihova prošlost, sadašnjost i budućnost vezana je za beznadežnju egzistenciju među sivim zidovima silosa, u svetu u kome nije zdravo biti inteligentna osoba, koja ne veruje autoritetima, želi malo više od života i želi odgovore na neka sasvim normalna pitanja o svetu oko sebe.
“Silo” odličnim pripovedanjem, veoma dobrom produkcijom i jednako dobrom glumom poptuno gledaoca uvuče u svoj svet i na njega preslika emotivno stanje protagonista koji žive u jednom autoritatvnom društvu. Emotivno stanje koje je mnogim ljudima u Srbiji više nego poznato u poslednjih desetak godina.
