Salaam Cinema [1995]
Mohsen Mahmalbaf, jedan od najčuvenijih iranskih sineasta, u filmu Salaam Cinema pokušava na specifičan način da sažme fenomen mazohističke opsesivnosti pojavljivanja na velikom platnu.
Film počinje prilično impresivno masovnim scenama ispred i oko rezidencije u kojoj se održava kasting za najnoviji uradak čuvenog režisera. Gužve, vika, haos, razvaljivanje ulazne kapije, padanje u nesvest, Mahmalbaf fantastično potretiše, pokazujući na prilično kreativan način fenomenologiju ljudske psihe sagledanu kroz prizmu sulude egzibicionističke patologije.
Nažalost, film u daljem nastavku ne uspeva da bude na nivou impresivnog uvoda. Iako demaskiranje lažnog slepca u nastavku filma deluje zanimljivo, ostali participijenti u ovom sineastičkom eksperimentu nisu nimalo zabavni.
Sam Mahmalbaf se koristi jednom te istom verbalnom manipulacijom, pokušavaći ljude da natera na plakanje za tridesetak sekundi... naravno, kao sociološki eksperiment film funkcioniše, ali kao kreativna stilska vežba ili dramaturška egzibicija Salaam Cinema je daleko od najkvalitetnijih kako iranskih, tako i Mahmalbafovih filmova.
