65daysofstatic - Music for an Infinite Universe[2016]
Kada sam 2013.godine pogledao prvi trejler za igru “No Man Sky”, muzička podloga je bila pesma “Debutante” britanskog benda 65daysofstatic, sa njihovog albuma “We Were Exploding Anyway”. Istog trenutka bio sam očaran idejom koja je stajala iza igre, i odmah sam pomislio da bi muzika ovog šefildskog kvarteta najviče odgovaral atmosferi ove igre.
Na sreću tako su mislili i u Hallo Games, malom indie studiju koji stoji iza ove igre. Po rečima Joa Shrewsburyja, jednog od osnivača benda, kada su 2013.godine dobili zahtev da se njihova gore pomenuta pesma iskoristi u trejleru za video igru, bend se zainteresovao kakava je to igra u pitanju i nisu krili oduševljenje kada su saznali o čemu se radi. Inicijativa da rade muziku za ovu igru potekla je od samog benda, i Sean Murray, jedan od osnivača Hallo Gamesa, oberučke je prihvatio njihove predlog jer je i on sam, kao i ostali momci i devojke iz studija, bili veliki fanovi ovog benda.
“Music for Infinite Universe” je šesti album ovog benda i sastoji se od dva dela. Prvi deo je klasičan album. Na njemu imamo deset pesama i deluje da muzički on nastavlja pravcem koji su za njih trasirali njihovi prethodni albumi, posebno “Wild Light” (2013).
Nakon pažljivijeg slušanja ovaj album je mnogo više od toga. Kada je u pitanju muzika koja se radi za film, pozorište ili video igru, veoma je važan njen uticaj na atmosferu vizualnog dela koje prati. U tom aspektu ovaj album je odličan. Kao i na njihovim prethodnim albumima, i ovaj album je fuzija žestokog gitarskog post rocka i elektronike. Pesme se kreću od gotovo tišine do žestoke gitarske buke kao u “Red Paralax”, od prelepe melodije na klaviru koja otvara pesmu i prolazi kroz nju kao nit oko koje se gradi kakofonija gitara, bubnjeva i sintisajzera kao u „Supermoon“. Iako se zvuk ovog benda ranije više bazirao na gitarama, ovde je primetan fokus na klaviru i bubnju. Za zvuk 65daysofstatic je bubanj ono što bi, recimo bio impulsni motor vašeg svemirskog broda, snaga koja vas podiže i gura napred.
Drugi deo albuma je nazvan „Soundscapes“ i sastoji se od šest kompozicija koje nisu dospele na sam album. Na ovih šest kompozicija dominantan je zvuk sintisajzera, koji vas asocira na sci-fi trenutke u popularnoj kulturi, na momente na muziku iz filma „Blade Runner“. Nazivi kompozicija kao „Borealis-Contrastellar“ ili „Departure-Shortwave-Noisetest“ dovoljno govore o tome da je njihov glavni cilj stvaranje prave atmosfere u određenim momentima, i nimalo ne odskaču po kvalitetu od ostalih kompozicija na albumu.
Muzika na ovom albumu može vam delovati da u sebi nosi osećanje izolovanosti i delovati kao transcendentalni i apokaliptični pejzaži daleke budućnosti i usamljenosti čoveka na putu ka zvezdama. 65daysofstatic su uspeli da komponuju muziku koja u sebi nosi epski/sci-fi vibe, gotovo da ako slušate dovoljno pažljivo u tišini noći pod zvezdanom nebom odvešće vas u daleke predele beskrajnog sverimra i oslikati vam njegove fantastične tajne.
