Dying Light 2: Stay Human
Nikad isam razumeo fascinaciju zombijima, vampirima i sličnim karakondžulama. Vilovnjake, patuljke, džedaje, vanzemaljce to shvatam, ali „nemrtve“ nikako. Već prilično dugo ne može glava da se digne, a da se ne naleti na film, tv seriju ili pak video igru sa zombijima. Tehnički, nisu to uvek zombiji, već su sve češće inficirani nekakvim virusima, gljivicama ili čime već. To je i osnova video igre „Dying Light 2: Stay Human“ iza koje stoji poljski studio Techland, i nastavak je njihove veoma popularne igre „Dying Light“ iz 2015. godine.
Igra je smeštena u postapokaliptični otvoreni svet, gde igrač preuzima ulogu Aidena Caldwella, čoveka koji je zaražen virusom koji ljude pretvara u zombije (ipak postoje određene metode koje virus mogu držati pod kontrolom, tako da nećete imati priliku da budete zombi). Pred vama je jedan ogroman grad koji slobodno možete israživati, skupljati resurse (od kojih ćete kasnije praviti razne potrepštine), rešavati kvestove i tamaniti horde zombija ili raznoraznih zlikovaca uz hektolitre krvi na sve strane.
„Dying Light 2: Stay Human“ je prvenstveno parkur akcioni rpg, nešto nalik serijalu Assassins Creed. Najveći deo vremena skakaćete i lomatati se po krovovima grada Villedor, koji deluje kao osrednje veliki grad u Francuskoj ili Španiji. Grad je podeljen na dve celine Stari Viledor, gde su uglavanom niže građevine sa manje više ravnim krovovima po kojima se možete kretati. Veći deo grada, onaj u koji uđete nakon podužeg prvog dela igre, je prilično drugačiji. Sam centar grada ima ogromne nebodere po kojima se takođe lomatate, po cenu opasne vrtoglavice i padanja u bezdan. Doduše padanje i ne mora biti fatalno, jer čim stignete u drugi deo grada, dobijete paraglajder te možete lagano krstariti između zgrada i paziti da ne sletite usred horde poganih inficiranih.
Borba u „Dying Light 2“ izgrađena je na temeljima uspostavljenim u prvoj igri, sa poboljšanjima i dodacima koji itekako utiču na celokupan doživljaj. Igra je iz perspektiv prvog lica i veliki naglasak naglasak je na bliskoj borbi, raznoraznim hladnim oružjem, često veoma maštovitog i sklepanog od kojekakvog otpada. Svako od oružja možete nadograditi raznim dodacima, koji mogu da prže, lede, truju ili pak pustaju elektrošokove. Za sve to morate skupljati razne resurse širom grada, dok šeme za unapređenja opreme dobijate tokom kvestova ili pljačkanjem kontejnera.
Jedno od najznačajnijih poboljšanja borbenog sistema je dodavanje borbenih veština bazirana na parkouru. Igrači će moći koristiti svoje parkour veštine za izbegavanje neprijatelja, kao i za izvođenje novih poteza, poput bacanja pomenutih sa zgrada, i finišera poput krckanja lobanja u eksploziji krvi.
Fizičke osobine podeljene su na izdržljivost i zdravlje, i to povećavate nalaženjem kontejnera razbacanih obično po sumnjivim zgradama sa gomilom karakondžula unutra. Napredak ove dve osobine trebao bi biti ravnomerqan, sa naglaskom na izdržljivost, koja je potrebnija od zdravlja zbog pentranja ili vitljanja oružjem, te sasvim je prihvatljivo da razlika izmedju izdržljivosti i zdravlja bude par nivoa. Ako recimo previše vitlate oružjem, posebno nekim dvoručnim, bez nekog plana ili strategije, ostaćete brzo bez snage i onda berite kožu na šiljak. Isto važi i za pentranje, ostanete li bez snage negde na pola puta do vrha, odoste vi na dole.
"Dying Light 2" također ima novi sistem frakcija koji dodaje sloj strategije. Postoji frakcija survivalista i frakcija nalik policiji. Kada u nekoj oblasti osposobite glavni izvor električne energije, ili pak recimo vodotoranj, možete tu oblast dati na upravljanje jednoj od dve pomenute frakcije. Svaka oblast donosi neki bonus u vidu raznih pogodnosti na terenu, poput zamki ili pak mesta za lakše kretanje, poput zip lajnova itd. Veoma korisna stvar je poluautomatski samostrel koji odbijate od policajaca. Pored ovog samostrela, koji je i jedini u igri, možete koristiti i lukove, koji su veoma korisna i zabvana stvar, jer možete završti gomilu toga bez da prljate ruke.
Na početku svaki inficirani, čak i oni najslabiji može predtavljati potencijalni problem, posebno kada više njih nagrne na vas. Kasnije, oni su prilično lagani, te nekom može biti veoma zabavno da uleti u grupu njih, vitla sekirom levo i desno razbacijući glave i udove akrepa na sve strane uz vodoskoke krvi. Kako nisu svi inficirani isti, te ima raznih mutacija, postoje oni poput volataila, koji su veoma opasni i kada je vaš lik na višim nivoima.
Jedna od glavnih novih karakteristika „Dying Light 2“ je mogućost igrača da donosi odluke koje utiču na svet i priču igre. Odluke koje igrač donese uticaće na naraciju i oblikovati svet, te ako volite da istu igru igrate više puta ovo vam može biti zanimljivo. Ako pak ne volite tako nešto, ona najbolje pogledajte kakvi sve krajevi postoje i koji izbori vode do onog koji vam najviše odgovara, jer po meni samo jedan je onaj pravi.
Veoma je dobro urađeno to što sa napredovanjem vašeg lika osetite kako postaje agilniji snažniji i moćniji, te sama akcija postaje mnogo uzbudljivija i zanimljivija, bilo da se radi o parkuru ili mlaćenju zlikovaca.
Igra koristi novi C-Engine, koji je Techland razvio posebno za ovu igru. Grafika je veoma detaljna i realistična, sa odličnim osvetljenjem i teksturama. Sam grad izleda veoma živopisno sa različitim četvrtima i delovima grada od kojih svaki ima jedinstveni izgled i atmosferu.
Postoji dinamičan vremenski sistem i ciklus dan-noć, što veoma doprinosi atmosferi igre. Posebno dobro deluje kada pred sam sumrak gradom počinje da se čuju zvona upozorenja, koje stanvonike obaveštavaju da je vreme da se povuku na sigurna mesta, obično ona obasjana UV svetlošću, jer inficirani iz nekog razloga to ne podnose, te noć pripada hordama inficiranih. Noć je takođe vreme da se uvučete u na neka zanimljiva mesta koja vam mogu doneti dobar plen, potrebne resurse za krafting ili pak one pomenute injekcije koji vam povećavaju fizičke sposobnosti.
Treba još napomenuti da jednom od glavnih NPC-ova u igri Lawan, glas i stas daje Rosario Dawson, što samo još više podiše kvalitet igre, u kojoj je sama priča veoma zanimljiva, i ono što je najvažnije dobro je izbalansirana i ne traje predugo. Ili bolje reći traje dovoljno kratko da vas u potpunosti ne ugnjavi, i dovoljno dugo da vam da dovoljno zabave bez da počne da smara.
Iako sam fan post apokaliptičnih igara, nisam ljubiteljonih gde ima zombija ilisličnih stvorenja, ipak sam u poslednje vreme odigrao dve „Days Gone“ i „Dying Light 2: Stay Human“ i u obe pristojno uživao.
