Film "After Lucia": Brutalan prikaz maltretiranja u školi
Verovatno malo šta može da nas iznenadi kada su filmovi u pitanju, jer smo se svega nagledali, barem je tako u mom slučaju. Ali uvek se pojavi nešto što nas šokira i potrese, a upravo to radi meksički reditelj i scenarista Michel Franco sa svojim filmom „After Lucia“, koji je prikazan u sekciji Un Certain Regard na Kanskom festivalu, gde je bio pobednik. To je možda najjeziviji i najstrašniji film o zlostavljanju u školi. Ovde čak imamo dve ozbiljne teme, čak i hronološki razdvojene, pa izgleda kao da imamo dva filma sa zajedničkim epilogom.
U uvodnim scenama vidimo sedamnaestogodišnju devojku Alejandru (Tessa Ía) kako u društvu svog depresivnog oca Roberta (Hernán Mendoza) negde putuje. Ubrzo ćemo shvatiti da se oni sele iz obalnog meksičkog gradića Puerto Vallartea u Mexico City, gde Roberto otvara restoran, i to nakon što je u saobraćajnoj nesreći poginula njena majka, odnosno njegova supruga Lucia.
Čini se da se Alejandra snalazi u gradu mnogo brže od Roberta, ali čeka je pravi pakao, jer će doživeti maltretiranje u školi, a njeno ćutanje o tome će dovesti do strašnih posledica. Kada Alejandra pristane na seks sa mladićem Joseom i još dozvoli da sve to snimi svojim telefonom, ulazimo u drugi deo filma, koji od tada ima potpuno drugačiju glavnu temu. Snimak seksa uskoro će procuriti na internet i postati viralni, a ono što će tada početi da se dešava ovoj nesrećnoj devojci spada u uži krug najšokantnijih i najstrašnijih stvari u istoriji kinematografije.
Ona će nastaviti da kontaktira sa Joseom nakon incidenta, te će postati meta alfa-devojke Camile i klike oko nje. Sitne spletke će se pretvoriti u ponižavanje, ali i mučenje, kako fizičko tako i seksualno. Sav ovaj horor dodatno pojačava Francov daljinski stil snimanja, pa gledalac ima utisak da je zaista svedok nekog pravog školskog maltretiranja, a ne fikcije. Alejandra neće tražiti pomoć, jer bi to značilo uvlačenje oca u celu priču, a ona želi da ga poštedi barem toga, pa će pokušati sama da se izbori sa problemom. Drugima će izgledati kao da prihvata ulogu žrtve, pa će se maltretiranje samo pojačavati. Sve što ćemo videti zaista dovodi do osećaja mučnine, ljutnje i gađenja, kako zbog činjenice da se stvari pogoršavaju, tako i zbog spoznaje da su ljudi često primitivne životinje koje će se pridružiti čoporu, iako znaju da je to što rade pogrešno i loše.
Glumci su dosta dobri, posebno Hernan Mendoza i Tessa Ia, kao dvoje ranjenih ljudi koji i dalje prolaze kroz težak period u životu dok im se dešavaju novi užasi. Michel Franco je napravio veoma dobar film, kome je potrebno neko vreme da se pojavi pravi horor i potrebno je malo strpljenja. Bez imalo ublažavanja, moralisanja i pametovanja prikazuje kako to izgleda svet jedne brutalno zlostavljane osobe, a ovo je bilo zaista zastrašujuće.
Autor: Marko Jovanović
