Dry Cleaning - Stumpwork [2022]
Londonski bend Dry Cleaning su svojim debi albumom „New Long Leg“ sebe predstavili kao jednu od najzanimljivijih i najoriginalnijih pojava na nezavisnoj muzičkoj sceni. Na svom drugom albumu „Stumpwork“ Dry Cleaning su napravili jedan priličan korak napred i još više obogatili svoj onako autentičan zvuk.
Pesma „Anna Calls from the Arctic“ koja otvara album, je izlet u ambijentalne vode, te je u njoj osim naravno čvrste post punk ritam sekcije i vokala Florance Shaw, glavna reč data klavijaturama i saksofonu koji upravo stvaraju za njih poptuno novo muzičko okruženje, što je hrabar potez, jer je zvuk ovog benda, uz savršenu dinamiku i ritam "spoken word" vokala Florance Shaw, ponajviše bio definisan neverovatno gitarom Toma Dowse-a, koja ume da zvuči svetlo i pitko ali i oštro, mračno i haotično, veoma često i u istoj pesmi. Na albumu „Stumpwork“ to je i dalje slučaj osim pomenute pesme, što je generalno čini zanimljivim i egzotičnim eksperimentom na ovom albumu.
„Kwenchy Kups“ i „Gary Ashby“ svojom dinamičnom ritam sekcijom, melodičnom gitarom, pa čak i povremenim harmonijama, koje na momete izbijaju iz recitovanja Florance Shaw, potpuno su u jangle pop vodama.
Prljavije teksture gitare, poigravanje sa oštrim showgaze rifovima i haotičnim melodijama na „Driver's Story“ i „Icebergs“ daju ovim pesmama mračnije, indie rock nijanse. „Hot Penny Day“, kombo fanky bas linije Lewisa Mynarda i psihodelične gitare stvaraju pravu atmosferu za već prepoznatljiv sudar nadrealnog i realističnog u stihovima Florance Shaw, koja se u ovoj pesmi recimo dotiče ogoljenih električnih instalacija, muškog nasilja i finansijske propasti. Ma koliko delovali surealno, stihovi jesu utemeljeni u svakodnevnom životu ili pak temema koje bi možda mnogima bile banalne i nedostojne pesme, poput recimo planiranja odlaska u aqua park, o ljubimcu, kornjači Gary Ashby-ju koji je pobegao od kuće ili pak bolom za izgubljenim bliskim osobama tokom pandemije u najmračnijoj pesmi albuma „No Decent Shoes for Rain“.