Oneida - Success [2022]

Dec 11, 2022

Oneida

Success

Joyfull Noise Recordings / 2022

7.9

7

Oneida je dobro poznato ime ljubiteljima underground scene. Ova bruklinska petorka, koja nosi ime indijanske nacije, iza sebe ima četvrt veka karijere i šesnaest albuma, od kojih je ovogodišnji „Success“ upravo šesnaesti u karijeri. Trenutnu postavu benda čine Kid Millions (bubanj), Bobby Matador (organa, gitara, vokal), Haoi Jane (gitara, bas), Showtime (gitara) i Barry London (organa, sintisajzer i efekti).

Najveći uspeh imali su sredinom prve decenije ovog veka, ali je bend i nakon toga konstatno objavljivao albume. Tokom karijere Oneida su veoma često eksperimentisali sa svojim zvukom, koji je nemoguće definisati određenim žanrom, te su na autentičan način kombinovali , alternativni rock, psihodeliju, krautrock, noise pa čak i elektroniku i minimalizam.

Prošlim albumom „Romance“ iz 2018. godine, bend se ponovo vratio tradicionalnijem pristupu stvaranja albuma, tačnije pesmama, nakon nekoliko eksperimentalnih izdanja, nakon kojih sam ja pomalo i izgubio dodir sa njihovom muzikom, posebno onom koju su stvarali na početku veka.

Ovogodišnji album „Success“ je pomalo iznenadjenje za mene, jer je u osnovi dominantan garažni rock, oko koga bend kasnije plete svoje prepoznatljive muzičke paterne. „Beat Me to the Punch“ je upravo veoma dobar garažni rock, sa svetlim i melodičnim gitarskim rifom i motorik ritmom, da bi na kraju, u njihovom stilu, začinili destruktivnom i kakofoničnom gitarskom solo deonicom.

„Opportunities“ i „Rotten“ su kratke, eksplozivne rock pesme sa režećom gitarom i čvrstim ritmom, dok veoma je melodična „I Wanna Hold Your Electric Hand“ izlet u noise pop.

Osmominutna „Low Tide“ započinje kao i prethdne pomenute, da bi u drugoj polovini bend uplovio u eksperimentalne noise/psychadelic vode. Desetominutna „Paralyzed“ je od početka nošena motorik ritmom i reskim gitarskim rifom, dok vrišteće gitarske linije u pozadini, repetitivna melodija na sintisajzeru i blaga elektronika stvaraju hipnotičko psihodeličnu atmosferu. Pesmom „Solid“ nabijenom, energičnom i haotičnom gitarskom kakofonijom Oneida iz veliki prasak zatvaraju jedan veoma solidan album u svom već ionako bogatom muzičkom opusu.