Samoubistvo dosadom
„Rat“ koji se trenutno odvija izmedju DC Comicsa i Marvela doneo nam je mnogo filmova i tv serija sa njihovim superherojima kao glavnim likovima. Ovakav vid ekspolatacije je, neminovno, morao dovesti do zasićenja i osećaja „već viđenog“. Novi film baziran na stripovima DC Comicsa „Suicide Squad“ je tipičan primer. Pompezno najavljivan kao najveći filmski spektakl ovog leta, pokazalo se da je samo jedan ispod prosečan blockbuster, sa ogromnom marketinškom mašinerijom iza sebe.
Ono što ovaj film nudi je prežvakavanje iste teme i već poznatih stripskih karaktera po ko zna koji put. Posle nekoliko decenija izdavanja stripova stiče se utisak da DC ima samo Jokera kao glavnog negativca. Iako Jared Letoova verzija Jokera nije posebno loša, daleko je od Heath Ledgerove interperetacije ovog lika, od koje mi se dizala kosa na glavi. Letoov Joker je samo obican psihopata sa tonom sminke na licu. Slicno je i sa karakterom Harley Queen, koju u ovom filmu tumači Margot Robbie, koja je manje više ženska verzija Letoovog karaktera. Verujem da je tako i trebalo biti, i Robbie je odlično "skinula" lik koji se već godinama pojavljuje u seriji popularnih crtanih filmova i koja je i highlight ovog filma. Glavna zvezda ovog filma Will Smith je... pa ...tipičan Will Smith, imate utisak da ste ovog lika već negde videli samo u drugom okruženju. Kao Floyd Lawton aka Deadshot, on čak deluje simaptično, iako bi trebao da glumi hladnokrvnog ubicu. Imam utisak da je Michael Rowe u tv seriji „Arrow“ odradio mnogo bolji posao u ulozi istog ovog karatera, barem je njegov lik odbojan i zao, kao što bi i trebalo da bude.
Veoma loš scenario ovog filma nije ni mogao da izvuče više od glumačkog potencijala koje je imao. Specijalni efekti , koji su nekada bili glavni mamac za publiku kod ovakvih filmova, nisu više ništa novo i interesantno. Svaka, osrednja tv serija sada može da ima fantastične kompjuterski generisane efekte. I dalje se sve svelo na scene totalnog haosa i uništenja nepokretnih dobara i nedužnih i nebitnih civila. Scene, koje kad gledate film na tv-u želite da premotate samo kako bi ste došli sto pre do njihovog kraja, jer ne možete da uklonite utisak da ste ih već videli toliko puta pre toga, i da vam već sve to izgleda copy/paste iz filma u film.
Da filmovi o superherojima mogu da budu veoma dobri već je dokazao Nolan sa svojom Betman trilogijom ili sa bar prva dva filma te trilogije. Ono što „Suicide Squad“ i David Ayer („Fury“, „End of the Watch“) kao režiser i kao scenarista, ponudio deluje kao kad fotokopirate fotokopiju nekog fotokopiranog dokumenta. Potpuno bledo, neubedljivo, prilično dosadnih dva sata sedenja u bioskopu. Odličan film ako želite da izvršite samoubistvo dosadom, čak i ako ste ljubitelj cele te subkulture vezane za stripove o superherojima.