Lejdi Suzan, Džejn Ostin

 

Za stvaralaštvo Džejn Ostin ne može se prosto reći da su to “samo ljubavni romani iz viktorijanske Engleske”, ma koliko glasni bili njeni surovi kritičari, od savremenika poput Marka Tvena i Šarlote Bronte, pa do danas. Njeni likovi su do detalja izgrađeni i, kakva god njihova sudbina bila, ni u jednom od njih ne ogleda se njen lični stav i karakter. Neosporan literarni talenat upravo dokazuje distanciranjem od svojih likova, dok istovremeno vrlo verno i precizno dočarava život srednje i više klase toga doba.

Jedno od njenih najpoznatijih dela, “Razum i osećajnost”, prvenstveno je bio zamišljen kao epistolarni roman, “Elinora i Marijana”, da bi ga kasnije dopisala i uobličila u roman kakav danas čitamo. Očigledno se odričući epistolarne kompozicije, Džejn Ostin stvara svoja dela pomalo i prkoseći romantizmu – njeni likovi, vođeni isključivo zaljubljenošću i strastima nepromišljeno srljaju u svoju propast, dok smerni, povučeni, sa dubokim osećajem za moral bivaju nagrađeni.

Za razliku od svih ostalih romana Džejn Ostin, tradicionalno komponovanih i pisanih u trećem licu, “Lejdi Suzan” je zadržao svoju epistolarnu formu, nimalo ne umanjujući značaj njenog celokupnog literarnog stvaralaštva u engleskoj i svetskog književnosti.

Po prvi put preveden na srpski jezik, u izdanju Bluma, domaća čitalačka publika može se susresti sa posve drugačijom pričom Džejn Ostin. “Lejdi Suzan” ne izdvaja se samo po formi od svih ostalih njenih romana, već i po jedinstvenom glavnom junaku – antijunaku, po kojoj je priča i nazvana.