Horsegirl - Version of Modern Performance

Aug 28, 2022

Horsegirl

Version of Modern Performance

Matador / 2022

8.5

Debi album “Versions of Modern Performance” čikaške trojke Horsegirl, jedan je od onih albuma koji vam se uvuku pod kožu polako, nakon nekoliko slušanja lagano otrkivaju koliko su dobri. Album je veoma prijatan i na prvo slušanje, ali prava slika, kao celine i svi bitni detalji, dolaze na mesto sa svakim novim preslušavanjem.

Horsegirl postoje od 2019. godine, bend čine Nora Chang (vokal/gitara/bas), Penelope Lowenstein (vokal/gitara) i Gigi Reece (bubanj). Činjenica koja još više može iznenaditi slušaoca je, da su sve tri devojke u trenutku stvaranja ovog albuma bile u starijim razredima srednje škole, a ove godine u momentu objavljivanja albuma Chang i Reece su na prvoj godini koledža, dok je Lowenstain u poslednjoj godini srednje škole.

Zašto je ovo zanimljiva činjenica, pa postoji mnogo bendova gde su članovi tinejdžeri. Zanimljiva je zbog toga što je “Versions of Modern Performance” pored očiglednog kvaliteta, ujedno poseduje onu nevinost, karakterističnu za debi albuma veoma mladih muzičara, kao i zrelost koju donose godine stvaranja muzike.

Muzika benda Horsegirl svoje uticaje i inspiraciju pronalazi u gitarskoj muzici 90ih. Devojke su zaista odlično savladale muzičko gradivo, i to je nešto što se dobija godinama preslušavanja muzike, odlazaka na koncerte, i naravno aktivnog bavljenja muzikom. Prosto je neverovatno da su ove tri devojke sve to uspele do svog tinejdžerskog perioda.

Iskusnim poznavaocima ove muzičke scene neće promaći uticaji bendova poput Sonic Youth i Dinosaur Jr.. Steve Shelly i Lee Ranaldo iz benda Sonic Youth gosti na pesmama “Billy” i “Beautiful Song”, dok je producent albuma John Agnello, koji je između ostalih producirao albume Dinosaur Jr,, Sonic Youth, Kurt Vile, čijje je iskustvo u produciranju gitarskih albuma svakako doprinelo besprekornom zvuku, na ovom albumu, ni previše poliranom, ni previše prljavom, već baš kako treba.

Ima tu uticaja još puno velikih imena poput Gang of Four posebno u gitarskim teksturama, ali ne i u strukturi pesama, ima noise popa Sonic Youth, zatim Pavement, shogaze trenutka My Bloody Valentine, vokalnih pop melodija Belle and Sebastian, gitarskih melodija Dinosaur Jr. ali kao celina Horsegirl ne zvuče ni kao jedan od pomenutih bendova, već dobijamo jedan veoma zanimljiv i svež gitarski zvuk.

I pored toga što je ceo album ujednačenog kvaliteta, album otvaraju dve zaista dobre numere “Anti-glory” i “Beautiful Song”. Okosnicu “Anti-glory” čini veoma dobra i upečatljiva post punk ritam sekcija, dok su gitare i vokali neodoljivo mračni i hipnotički melanholični. Chang i Lowenstein se kroz album, menjaju na glavnim vokalima, ali ono što se od samom početka može osetiti je sinergija ove dve devojke, koja čini jedan veoma važan i upečatljiv detalj njihove muzike, kako kroz njihove vokale tako i gitarske melodije. “Beautifull Song” je znatno svetlija i mekša, sa melodičnim shoegaze elementima.

Noise pop uticaji Sonic Youth mogu se osetiti u “The Fall of Horsegirl” i instrumentalu “Electrolocation 2”, Pavement kroz pesme “World of Pots and Pans” i “Dirtbag Transformation (Still Dirty)”.

“Option 8”, “Homage to Birdnoculars” i “Billy” savršeno prenose atmosferu gitarske muzike 90ih, ali poptuno protkane energijom i duhom generacije Z.

Početkom prethodne decenije, navalom svih oni kvazi hip hopera ili raznih mrljanja sa elektronskim zvukom, mogli smo veoma često čuti kako je gitarska muzika mrtva. Horsegirl upravo dokazju suprotno. Ne samo da je još uvek živa već je i nezavisna gitaska scena veoma aktivna i kvalitetna, što se itekako ogleda u mladim kvalitetnim gitarskim benodvima koji su se pojavili poslednjih godina. “Versions of Modern Performance” je odličan gitarski album i savršen debi za ovako mlad bend. Njihova budućnost je svakako svetla ali ostaje da vidimo u kom pravcu će devojke voditi svoju karijeru i sa nestrpljenjem očekivati sledeći album.