Dark Winds [2022]
Socijalno političku scenu u prethodnoj deceniji, jednim dobrim delom je obeležio pokret Black Lives Matter. Rasizam je veoma težak problem, ne samo u SAD već u celom svetu, i pripadnici afroameričke populacije su imali sva prava da se bune zbog njihovog i dalje teškog statusa, ali, nekom ko posmatra sa strane, deluje da su pripadnici afroameričke populacije pokretom BLM prisvojili svu pažnju pa i bol potlačenih rasa u SAD, pa i u svetu.
Ko je koliko propatio ne može se jednostavno izmeriti, ali posmatrajući istoriju, poptuno je jasno da je domorodačko stanovništvo američkog kontinenta, od Aljaske do Ognjene zemlje itekako propatilo od strane evropskih kolonizatora. Indijanci, (izraz koji se na ovim prostorima koristi, za starosedeoce Amerike, koji je u SAD politički nekorektan, ipak nema istu konotaciju u velikom delu ostatka sveta), je narod koji je izložen konstantnoj rasnoj diskriminaciji, svim mogućim formama nepravde, decenijskom lošem marketingu koji je o jednom ponosnom i poštovanja vrednom narodu slikao veoma lošu sliku i na kraju strašnom sistemskom genocidu. I sve ovo se i dalje dešava kako u SAD i Kanadi, (mada u poslednje vreme establišment pomenutih država se veoma trudi da prikaže jednu potpuno drugu sliku), a još gore u Centralnoj i Južnoj Americi gde je tlačenje indogenog stanovništva od strane potomaka evropskih kolonizatora potpuno otvoreno.
Nasilje poput onog nad afromaeričkim stanovništvom u SAD, je svakodnevno i nad indijanskim stanovništvom, život u getu ponekad izgleda kao prolećni dan u odnosu na život u rezervatu. Ali da ne bi dužili o socio-političkom položaju Indijanaca na tlu Severne Amerike, ko želi, veoma lako se može informisati preko interneta, ono što se može saznati deluje potpuno šokantni i neverovatno, posebno kad se pomisli da su se takvi okrutni zločini i loš tretman pripadnika indijanskih naroda dešavali do nedavno a mnogo toga i dalje traje. Pa opet pored svog tog zla koji pripadnici ovog naroda trpe, nisam primetio da se tokom BLM protesta bacilo dovoljno svetla na njihovu muku. I odmah moram da se ogradim, možda je nečega i bilo, osim onog protesta u Standing Rocku, ali ja to nisam primetio u medijima.
Ono što se pak može primetiti poslednjih godina je da imamo u ponudi tv serije koje se upravo bave životom indijanaca u modernom periodu u SAD i Kanadi. Možda je to sa jedne strane i pozitivan pomak, dok sa druge strane može delovati kao još jedan licemeran potez establišemnta ili filmske industrije, ponajviše jer su naprasno svi oni razvili savest i dobili želju da pomognu manjinama, koje su tamanili do pre par decenija. O jednoj takvoj „Reservation Dogs“ već ste mogli čitati na strancama ovog magazina, a tu je još i simpatična komedija „Rutherford Hills“, zatim kanadska krimi serija „Tribal“.
Ove godine smo upravo mgli da gledamo odličnu prvu sezonu najambicioznijeg projekta krimi misterije „Dark Winds“, iza koga gotovo u poptunosti stoje pripadnici raznih indijanskih plemena. Počev od režisera Chrisa Eyrea i Sanforda Bookstavera, pa scenarista, filmskih tehničkih timova, producenata i naravno glumaca. su pripadnici raznih indijanski plemena.
Pa ipak incijalna kapisla za početak ovog projekta krenula je od veoma poznatog glumca Zahna McClarnona, ako nekog zbunjuje njegovo prezime, otac mu je irskog porekla a majka j pripadnica Lakota nacije. McClarnon, se bavi glumom preko 30 godina, imao je niz zapaženih uloga, u blockbaster serijama poput „Fargo“, „Westworld“ ili odličnom neowesternu „Longmire“, i gomilu drugih. McClarnon je još od 90ih imao ideju da ekranizuje tv seriju po romanima Tony Hillermana, američkog pisca krimi romana, koji se dešavaju u navaho rezervatu. McClarnon je u projekat ukljućio George R. R. Martina, koji je bio prijatelj pomenutog Hillermana i Roberta Redforda, koji je još 1986. godine otkupio prava na ekranizaciju Hillermanovih romana. Postoji jedna zanimljivost sa početka ovog milenijuma, scenario baziran na ovim romanima već je bio ponuđen holivuskim studijima, koji su bili veoma zaniteresovani ali samo ako se u poptunosti izbace delovi sa indijancima. Redford na to nikako nije pristajao i čekao je trenutak da se knjige ekranizuju onako kako treba ili nikako, posebno što je to bila i Hillermanova želja, koji, iako vuče korene od nemačkih doseljenika, odrastao je u gradiću u Oklahomi, u kome je većina stanovništva pripadnici Potawatomi nacije.
Elem, poslednjih godina, posebno nakon svih onih rasnih nemira, kao da je savest proradila mnogim bledolikim na tlu SAD (mada ja pre verujem da je u to umešana gramzivost), te je konačno došao trenutak za ekranizaciju ove tv serije na pravi način. U blizini Santa Fea u Novom Meksiku, nalazi se teritorija malog plemena Tesuque Pueblo. Nekada je tu bio kasino, što je jelte, izvor prihoda mnogim indijanskim plemenima u SAD. Međutim pripadnici ovog plemena rešili su da krenu drugim putem. Kazino je zatvoren, a oni su novac dobijen od njega iskoristili da naprave produkcijsku kuću i otvore filmski studio Camel Rock, i upravo je„Dark Winds“ jedan od prvih projekata tamo sniman.
Radnja „Dark Winds“ smeštena je u 70te, u rezervat plemena Navaho, u pustinjama severozapada SAD. U jednom motelu, događa se dvostruko svirepo ubistvo, jednog starijeg čoveka i jedne mlade devojke, oboje indijanci. Kako je motel na teritoriji rezervata, a žrtve su pripadnici navaho plemena, jurisdikciju nad ovim zločinima ima navaho policija, koja naravno deluje samo u okviru rezervata. Tu na scenu stupaju glavni protagonisti ove tv serije, policajci Joe Leaphorn (Zahn McClarnon), Jim Chee (Kiowa Gordon) i Bernadette Manuelitto (Jessica Matten). Inače prva dovjica pomenutih likova su u glavni karakteri većine Hilleranovih romana.
Ubrzo se otrkiva da je pozadina ovog zločina znatno dublja, i da je možda povezana sa velikom pljačkom banke u jednom obližnjem gradu u Nju Meksiku, te se u celu priču uvlači i FBI.
McClarnon je glumac kome, pored naravno raznih uloga indijanaca, onih istorijskih i pomalo steretipnih, veoma leže uloge indijanskih policajaca, te je pre ove tv serije policajca glumio i u „Longmire“ kao i jednu veoma duhovitu epizodnu ulogu u „Reservation Dogs“. Joe Leaphorne je čovek koji stoji u dva poptuno različita sveta, onom u kome je odrastao, svetu svojih predaka, i u modernom svetu, u kome se mora pridržavati ali i sprovoditi slovo zakona, što mu često donosi epitet izdajice kod svojih sunarnodnika.
Upravo ta dualnosti uloge je trenutak gde McClarnon brilijra,slikajući hrabrog, inteligentnog čoveka rastrzanog između dva sveta, i pod pritiskom strašne lične tragedije. Najače su upravo scene u kome Leaphorn dolazi u kontakt sa otvorenim prezirom i nipodaštavanjem svojih belih FBI kolega i stoička snaga i stpljenje kojim on sve to prihvata, jer zna da je to njegova dužnost, kako bi na kraju bio od koristi svom narodu. Jim Chee je sa druge strane poptuno drugačiji, mlad nestrpljiv i na početku pun prezira prema svom narodu, sa jedinom željom da se što bolje ukopi u svet u kome nema njegovih sunarnodnika i što dalje od mesta na kome je rođen. Kao i uvek dinamika i hemija glavnih likova je ono što nosi filmsko ostvarenje, a ovde je to očigledno između glavne trojke Leaphorna, Cheeja i Manuelitto, gde je Leaphorn nešto poput oca ovo dvoje mlađih policajaca.
Veoma zapađena epizoda pripala je Rainnu Wilsonu u ulozi jednog ljigavog, pokvarenog tv propovednika i ujedno prodavca polovnih automobila. Mada, kako su i jedno i drugo zanimanje nešto poput etalona ljigavosti, Wilson uspeva da bude odvratan baš onoliko koliko treba da njegov lik bude potpuno uverljiv. Slično važi i za Noaha Emmericha u ulozi FBI agenta Whitovera, koji je manje više odglumio ono što se smatra stereotipom poganog, belog policajca.
„Dark Winds“ mnogo više polaže na dijaloge nego na samu akciju, iako je i ona naravno prisutna. Previše dijaloga može ponekad poptuno usporiti ritam i učiniti ga dosadnim ali ovde to nije slučaj, jer pored ovako dobre glumačke ekipe imamo i predivne pejzaže pustinje Novog Meksika, koji savršeno popunjavaju scene.
Kreatori ove tv serije su se trudili da sve bude verno, od raznih tradicionalnih običaja i verovanja, pa do onih strašnih nesreća poput otimanja dece iz indijanskih porodica i davanja u bele porodice, ili sterilisanje indijanskih žena, bez njihovog pristanka kako bi se kontrolisala populacija indijanaca. Sve ovo se zasta dešavalo pre samo nekoliko decenija. Uklapanje svih tih ličnih priča, sa istragom zločina, daje mnogo na životnosti samih likova ali daje i onu emotivnu dubinu, koje su mnoge krimi tv serije lišene.
„Dark Winds“ iako donosi narativ veoma dobar za jednu krimi seriju, ne donosi nešto puno novog u tom aspektu. „Dark Winds“ na težini i značaju upravo dobija jer je duboko potopljena, u za većinu gledaoca, egzotično okruženje i kulturu navaho indijanaca, i što je najvažnije, sve je ispričano na pravi način, kroz prizmu indijanca.
