GistroFM: Sunny Day In May
Protekla nedelja je u Beogradu bila mahom sunčana. To znači da sam dane provodio na terasi, u hladu sveže olistalog drveća, dok je sunce obasjavalo sve ostalo. I slušao sam muziku. Mnogo muzike. Zato sam rešio da mnoge od tih pesama spakujem u današnji Gistro FM koji se zove Sunny Day In May.
Uz sunčan dan mi savršeno paše debi album Nine Simon iz 1959. Već tad je bilo jasno da imamo s posla s nekim mnogo zajebanim. Uz sunčani dan mi je odlično klizila muzika Nika Drejka, Rumer, Branka Mataje, Khruangbin, pesma Janka Ćirkovića o đavolu koji je onomad svratio na Dorćol, odnosno sjajna obrada klasika Krisa Ajzaka Wicked Game. Sve ih slušamo danas.
Projekat Toma Jorka i Džonija Grinvuda iz Radiohead nazvan The Smile, nešto je najbolje što su njih dvojica snimili, uključujući i albume njihovog matičnog benda. Ovde se druže Bitlsi, Can, Majls Dejvis i Clash. Stilski šareniš odavno nije zvučao kompaktnije.
Novo izdanje Japanaca Kikagaku Moyo je onaj tip albuma koji vozi bolje od svih dozvoljenih i nedozvoljenih prevoznih sredstava. Psihodelični rok je ovde vitalniji nego na većini aktuelnih ploča iz tog žanra. I dalje ne mogu da verujem da im je ovo oproštajni album, kada su u punoj snazi.
Predstavljam i odlični novi album za Warpaint (za koje se šuška da dolaze u Srbiju, al dok ne vidim vest na njihovom sajtu ništa ne verujem), novo izdanje za The Black Keys, a od novih pesama slušamo Marlona Vilijamsa, Wilco, Death Cab For Cutie i Belle and Sebastian. A ako volite klavirsku muziku, ovog proleća teško ćete naći nešto lepše od novog albuma britanskog pijaniste Džejmsa Hedera.
Nekih nedelja u životu su sasvim dovoljni maj, sunce i muzika.
