Quicksand - Distant Populations [2021]

Jan 14, 2022

Quicksand

Distant Populations

Epitaph / 2021

8.1

Njujorški bend Quicksand se može smatrati jednim od pionira post hardcore scene, iako nisu bili blizu popularnosti njihovih savremenika, poput bendova Fugazi ili Helmet. Tokom 90ih snimili su dva albuma „Slip“(1993) i „Manic Compresion“ (1995). Nakon drugog albuma, taman u trenutku kada je izgledalo da je njihovo vreme konačno došlo, bend se 1995.godine raspao. Osim kratkog okupljana krajem 90ih, zbog par koncerata i dovršavanja albuma koji nikada nije objavljen, bend se zvanično okupio tek 2012.godine.

Veoma dobar povratnički album “Interiors” objavili su 2017.godine. Quicksand su se okupili 2012.gdoine u istoj postavi u kojoj su i započeli karijeru 1990.godine Walter Schreifels (gitara/vokal), Alan Cage (bubanj), Sergio Vega (bas) i Tom Capone (gitara). Tokom turneje 2017.godine, Tom Capone je uhapšen zbog krađe u prodavnici i opiranja hapšenju. Nakon toga bend je objavio da je Capone na trenutnoj pauzi, dok mu ne bude bolje. Nikada se nije vratio u bend, tako da je na turneji prošle godine njegovo mesto zauzeo Stephen Brodsky (Cave In, Converge).

Za Quicksand se ne može nikako reći da su imalo popustili u svojoj žestini na četvrtom, prošlogodišnjem albumu “Distant Populations” iako su sva trojica već u svojim 50im godinama. Ono što se može reći je da su manje besni ili ljuti, što je verovatno rezultat pomenutih godina.

Na momente Schreifelsov vokal može podsetiti na China Morena, pevača benda Deftones, posebno na njihovim albumima iz ovog veka. Valja podsetiti da su Quicksand objavili oba svoja albuma pre prvog albuma benda Deftones, “Adrenaline” iz 1995.godine i da su sami članovi Deftones, Quicksand navodili kao svoje uzore. Ovo pokazuje očigledan uticaj benda Quicksand na hard core i posthard core scenu u 90im i prvoj deceniji ovog veka.

Da su Quicksand i dalje žestoki čuje se od prve pesme “Inversion” koja je više naginje ka žestokom grudngeu negoli hardcoru dok “Lightning Field” sa prigušenim rifovima, žestokom ritam sekcijom i pop melodijom više je u vodama čvrstog alternativnog rocka.

“Colossus” je bučna mid-tempo koja u zvuči kao krosover Helmeta i Soundgardena, naravno uz pečat Quicksanda. Na “Katakana” i “Missile Command” bend pokazuje svu svoju snagu, masni, distorzirani rifovi na refrenu, melodičan vokal, moćne bas linije.

“Brush” i “Phase 90” odskaču od atmosfere celog albuma, sporije su, veoma melodične, sa gotovo plesnom ritam sekcijom i primer su da se bend veoma dobro snalazi i na muzičkoj teritoriji mekšeg, melodičnog alternativnog rocka.

“The Philosopher” je punokrvi punk/hardcore, dok album zatvaraju još dve veoma žestoke pesme “EDRM” u maniru najboljih grundge i alternativnioh rock bendova 90ih i “Rodan” iz koje kipti prigušena tenzija.

Quicksand, nakon više od 30 godina karijere i dalje zvuče moćnije i čvršće od gomile bendova, čiji su članovi jedva bili u pelenama, ako su uopšte bili rođeni, kada je ova trojka počinjala svoju karijeru. “Distant Populations” je logičan sled u karijeri benda, koji uspeva da svojim dugogdišnjim iskustvom spoji muziku svoje mladosti sa aktuelnim muzičkim tendencijama, ali taman toliko da ne izgube ništa od identiteta a opet zvuče sveže i žestoko.