Lord Huron - Long Lost [2021]
Kraj godine zna da bude pomalo nervozan i napet, jer se tada, bar u mom slučaju, prelistava ona muzika koju iz nekog razloga nisam uspeo da preslušam tokom godine. Sve jedno da li se slušajno zaturila ili nije baš „kliknulo“ jer nije bio pravi trenutak. Gotovo uvek tu ima ponekih muzički dragulj koji ne bi trebalo da se propusti. Ne sam ni da pomislim koliko dobre muzike uopšte i ne preslušam jer nisam našao put do nje.
Novi, četvrti album „Long Lost“ za američki bend Lord Huron je pravi primer albuma bez koga bi život svakog ljubitelja muzike bio siromašniji. Lord Huron je formirao Ben Schneider, 2010. godine. Schneider koji je po profesiji vizuelni umetnik (koji sam dizajnira sve što je potrebno za muziku koju stvara), studirao je na Univerzitetu Mičigen, završio studije u Francuskoj, muzikom je počeo da se bavi još tokom studija, ali je ozbiljnije krenuo tim vodama tek nakon preseljenja iz Njujorka u Los Anđeles. Na samom početku, nekoliko prvih EPjeva bili su u poptunosti njegovo delo, a ostali članovi benda bili su tu samo za žive nastupe.
Tokom godina postava koja se ustalila osim Schneidera, koji pored glavnihvokala svira i gitaru i harmoniku, čine još Mark Berry (bubanj, vokali, perkusija), Miguel Briseno (bas, klavijature, prekusije, teramin) i Tom Renaud (gitara, vokal). Bend je do sada objavio pored pomenutog, četvrtog albuma i „Lonesome Dream“ (2012), „Strange Trails“ (2015) i „Vide Noir“ (2018).
„Long Lost“ je neverovatan amalgam raznih stilova, raskošno aranžiran, sa gomilom melodojskih i zvučnih elemenata brižljivo komponovanih i uklapanih. „Long Lost“ je bogat muzičkim vintidž elementima, od psiholeličnog popa 60ih, uz špageti vestern gitarske teksture u duhu Enia Moricconea, zaronjenim u raskošne okrestralne aranžmane baroknog popa, uz dašak melodija Fleet Foxes ili Calexico sa mekanim i neodoljivim, melanholično romantičnim vokalnim harmonijama Bena Schneidera povrh svega.
„Long Lost“ ima moć jednog izuzetnog sountracka koji vam sam slika bogate pejzaže ili vas prenosi u ulogu glavnog protagoniste filma iz 60ih. „Mine Forever“ sa svojm psihodeličnom pop atmosferom i gudačima je kao stvoren za muzičku pratnju dok kolima jurite prašnajvim pustinjskim putevima , dok „Meet Me in The City“ odgovara atmosferi neke mračne birtije u Los Anđelesu, gde za šankom Robert Mitchum u ulozi istrošenog privatnog detektiva utapa tugu u viskiju.
