Who You Think I Am [2020]
Ako ništa drugo, film francuskog autora Nabu Safija (Safy Nebbou) Who You Think I Am, nas podseća zašto je Žulijet Binoš (Juliette Binoche) jedna od najboljih glumica svoje generacije, i nekako se čini da s godinama ne posustaje, a ovo delo, koje je čekalo distribuciju dve godine, ima izuzetne sineastičke trenutke.
Safijev film prezentuje sredovečnu junakinju, koja u naletu krize srednjih godina, otvara lažan profil na društvenim mrežama, kako bi u svoju sopstvenu paukovu mrežu, gotovo nehotice uvukla prijatelja svog ljubavnika, a kada se ta intenzivna prepiska pretvori u izlive emocija i nežnosti sa obe strane, susret koji bi razotkrio junakinjin identitet postaje tema trileroznog zapleta sa nekoliko tvistova, od kojih su neki možda i suvišni, ali i zabavni u svojoj konvencionalnosti.
Razlog je naravno Binoš, jer ona uspeva da od prvog minuta zagospodari ekranom i elegantnom ekspresijom karakternih crta svog lika ona gotovo veristički prezentuje ambivalentnu ličnost, čiji manipulativni dometi leže u senama nedokučivosti njenog pogleda, gde nežnost i iskrenost mogu biti samo paravan za psihopatologiju i opsesivnost, ali nikako i nikada na trivijalan način, jer Safi i Binoš i nemaju nameru da stvore atmosferu u kojoj dominiraju dramski patosi, već zapleti koji sa sobom posledično rezultuju konsekvencama.
Who You Think I Am spaja klasičan francuski bioskopski uradak sa modernom dramom u čijim minutima može uživati širok spektar auditorijuma, što je kvalitet tako karakteristčan za novije francuske filmove, a Žulijet Binoš je i sama postala paramatar kvaliteta bez obzira na narativne domete filmova u kojima učestvuje, a Safijevo delo cilja na više estetske instance.
