Bergman Island [2021]
Bergman Island je multislojevito delo Mie Hansen-Luv (Mia Hansen Løve), koje pored narativne kompleksnosti sadrži i pikantno oslikavanje Faro ostrva, kroz mitologizaciju slavnog autora i konstantno podsećanje na njegova dela, filmove, život i zaostavštinu, naravno, uz tradicionalan autorski pečat Hansen-Luvove.
Autorka nas opušteno vodi na putovanje preko svojih junaka, koji su i sami scenaristi i reditelji, pa bi im tako ovaj izlet poslužio i kao vizionarski poduhvat kreiranja novih dela, jednako kao i introspektivno putešestvije u prirodni ambijent ostrva.
Kris (Viki Krisp) i Toni (Tim Rot) su bračni par željan istraživanja Bergamanovog nasleđa na Faro ostrvima, pa se u tom smislu pribegava avanturi u kojoj bi spavanje i život u jednoj od autorovih kuća podstaklo kreativni duh kod njih samih i eventualno rasplamsalo ljubavni žar.
Ni jedno ni drugo ne ide po planu, jer oni jesu intelektualci, ali se suočavaju sa večitom dilemom koliko je žrtvovanja potrebno za visoku umetnost, jer se već u prvim minutima Kris sudara sa moralnm problemom o Bergmanovih 5 žena i 9 deteta, te načina na koji se on ophodio prema svojim potomcima.
Kada Hansen-Luvova razbije mitove i moralne dileme, ona kreće više antonionijevskim putem, negoli bergmanovski, pa tako narativni diskurs prati izmišljenu priču u okviru već prezentovane fikcije, o ljubavi između dvoje posetilaca lokalnog venčanja, čija veza vuče korene iz tinejdžerskih dana. Naravno, poenta ove opuštajuće paralelne priče je stilski zahvat tenzije i opuštanja, sa ciljem da autorka inputira ambivalentnost kako emocija, tako i narativa, koji je tu da služi autorkinoj viziji, a koja ne mora apriori biti strukturalno linearna, iako prati sadržajnost konteksta.
Kada nije išao u folkor, Bergman je uvek preispitivao međuljudske odnose, pojam emotivnih konekcija, izdaju i destruktivnu snagu ljubavnih spona, a kod Hansen-Luv je sam Bergman deo folklora, preko turističkih safari ekspedicija i mitologizacije delova iz života na Faro ostrvima, pa sve do direktne implementacije krilatice o fami iz filma Scenes From the Marriage, ’dela koje je odgovorno za toliki broj razvoda’.
Bergam Island nije zahtevno dramsko delo, niti je tonalno bogata karakterna studija, već se stilske odrednice Hansen-Luvove više oslanjaju na autorsko poigravanje narativom i subjektivizacijom zadatih motiva u sklopu postizanja više umetničke slike, tako da su i krajnji efekti stvar lične percepcije.
