Lisey's Story [2021]
Ponekad ulazak u um Stephena Kinga može izgledati kao zastrašujući zadatak. Svako ko je upoznat sa najmanje jednim od njegovih romana shvatiće da njegovo delo može biti gusto koliko i zastrašujuće. Ograničena nova serija Lisey’s Story, sigurno je jedno od najromantičnijih književnih osećanja Kingovih adaptacija, hvatajući mešavinu klonulosti i propulzivnosti koji obeležavaju autorove romane tog perioda, uživajući u njegovim bezbrojnim proširenim metaforama i karakterišući likove koji govore u ritmovima koji su mogli da izniknu samo iz Kingovog mozga.
Filmovi o Stephen-u King-u imaju dva ukusa: neverovatan ili grozan. Otkako je njegovo ime postalo sinonim za popularnu fantastiku 1974. godine sa filmom Carrie, Kingovo pisanje je stalno prilagođeno velikom i malom ekranu. Od klasičnih filmova poput The Shawshank Redemption (1994), Misery (1990), The Shining (1980), Stand By Me (1986) i The Green Mile (1999) do napora koji se mogu zaboraviti poput Maximum Overdrive (1986), The Dark Tower (2017), Cell (2016) i Children of the Corn (1984).
Apple-ova adaptacija priče Stephena Kinga Lisey's Story (debitovanje 4. juna) pre svega je istraživanje ljubavi i gubitka. Romantično je i nežno, a ponekad čak i zastrašujuće. Ali Stephen King, naravno, poznat po elementima natprirodnog horora i trilera, ubacuje sve to u mešavinu, dajući i emisiji i knjizi ivicu mraka. Divovsko čudovište, fantastična zemlja zvana Boo'ya Moon i voda koja ima moć lečenja i nadahnuća samo su neke od onostranih karakteristika koje su u velikoj meri predstavljene u emisiji. Reditelj Pablo Larrain daje sve od sebe da ostavi svoj trag, a čini to i sa zapanjujućom ukupnom vizuelnom estetikom predstave. Jednostavno je teško čuti njegov filmski glas u priči kada je King toliko prisutan. Ali kada se ova dvojica povežu, to je jedno od najistaknutijih televizijskih dela. Svaki put kada pokušaju da učine nešto zastrašujuće, to se tako i oseća. Ali, ovde ponekad morate zastati i sakupljati beleške o tome šta se tačno događa.
Napisao je sam King, a u potpunosti režirao čileanski autor Pablo Larraín, osmodelna miniserija usredsređena je na Lisey (Julianne Moore), dok pokušava da krene napred dve godine nakon smrti svog supruga, nagrađivanog romanopisca Scotta Landona (Clive Owen). Jednog dana, kada Lisey čisti Scottovu radnu sobu, ponovo izranjaju uspomene na to da je još uvek živ. Lisey pokušava da se snažno snađe kroz emocionalno razorne životne situacije dok se vraća kroz potisnuta sećanja. Njen suprug, Scott, autor sa karijerom sličnom Kingovoj, koji je nedavno umro (vremenska linija oko Scottove smrti je prekomplikovana), stalno je prisutan u njenim mislima, a ona se kreće izmaglicom tuge, i mora da izađe na kraj sa Scottovim zadrtim obožavaocima, koji misle da je on bio jedan od najvećih pisaca fantastike koji je ikada živeo i da celo njegovo delo pripada njima. Lisey je samo „kučka s kojom se oženio“, prema rečima jednog obožavatelja po imenu Jim (Dane DeHaan), koji počinje da je proganja i teroriše, posebno kada odbije da preda Scottove neobjavljene rukopise. Lisey i Scott su imali strasnu i simbiotsku vezu, vezanu zajedničkim tajnama koje se odnose na Scottovo traumatično detinjstvo. Scottovo odsustvo ostavlja Lisey muku da pronađe svoj identitet. Njeno ožalošćeno stanje udovice dočarano je u sekvencama koje se provlače između prošlosti i sadašnjosti, fantazije i stvarnosti. A sa Pablom Larrain-om i glavnim kinematografom Dariusom Khondjijem pod kontrolom, to je kao da skliznete u toplu vodenu površinu.
Od samog početka nam je odmah kristalno jasno da je Scott bio izuzetno popularan i divlje uspešan romanopisac, a Lisey je provela veći deo svog života živeći u njegovoj izuzetno velikoj senci. Sada Scotta više nema, a Lisey je izgleda nesposobna. Ona nema stvarnu dnevnu rutinu - ona se jednostavno mota po svom rasprostranjenom imanju ili se nalazi u društvu svojih sestara Darle (Jennifer Jason Leigh, prokleto dobra sa malo posla) i mentalno nestabilne Amande (Joan Allen). Usred svega ovoga, Liseyjeva sestra Amanda ima nervni slom i završava u mentalnoj bolnici. Zapravo, Amanda se izgubila u magičnoj zemlji poznatoj pod imenom Boo’ya Moon, gde vlada visoko čudovište poznato kao Long Boy. Lisey zna za Boo’ya Moon, ali tvrdi da je verovala da je to bilo izmišljeno mesto - negde na koje bi se Scott i njegov stariji brat Paul pretvarali da beže kako bi pobegli od svog ludog, nasilnog oca. Ali, ispostavilo se da je Boo’ya Moon stvaran i tamo se dolazi uz pomoć tekuće vode. King i Larrain su napravili i ispričali jednu toliko veliku priču podeljenu u osam delova, da neke epizode nemaju ni pravi završetak, što na neke gledaoce može da deluje potpuno zbunjujuće, ili pak, očaravajuće.
Nijedna epizoda ove serije ne prolazi bez istinski očaravajuće predstave svakog od ovih glumaca, posebno Moore i Allen koji daju vrhunsku glumu u svojim karijerama. Lisey's Story ponekad se čini kao romantičan film s elementima horora i naučne fantastike, a ponekad se čini kao melodramatični triler s elementima fantazije. Priča se pretvara u zaista mračne zaokrete koji uključuju zlostavljanje, sečenje i mentalne bolesti. Međutim, King nas je uvek vodio u duboka, mračna i čudna mesta, pa ovo ne deluje previše iznenađujuće. Od svih plodnih dela autora Stephena Kinga, Lisey’s Story visoko se svrstava među njegove favorite. To je ono za čim je čeznuo da vidi prilagođeno televiziji, pa verovatno ne čudi da je King preuzeo zadatak na sebe, napisavši scenario i služeći kao izvršni producent za ovu ograničenu seriju od osam epizoda iz kompanije Apple +. Što ovde može da bude i blagoslov i prokletstvo.
Snaga Lisey’s Story je u njenom portretu posvećenog braka. Međutim, i to se često gubi dok ljudi lutaju fantastičnim carstvom fantazije Stephena Kinga. Previše toga je što ovde treba obraditi. Previše talenata, previše iscrpljeno, previše toga se događa. A sve je to rezultat kada Stephen King, svetski poznati autor poznat po prirodi svojih romana, prilagodi svoj sopstveni svet za mali ekran.
Recenzija je originalno objavljena na blogu The Film Master.
