The Deuce - Season III
Finale serijala Deuce, u slobodnom prevodu Dvica, a kod nas prevedeno Hronike Tajms Skvera, zaokružuje dvadesetogodišnji opus Dejvida Sajmona, u kome se ovaj plodni autor etablirao kao vodeći savremeni američki scenarista u domenu serijskog programa.
Da, počelo je praktično serijalom Homicide, ali je zapravo tek od Wire krenuo Sajmon da brusi svoj prepoznatljiv narativ pun ulične brutalnosti, altmanovskih povezivanja i preklapanja priča, paralenih narativa i dominantnih karakternih ekspozicija.
Sajmon se pre nekoliko godina udružio na projektu sa Megi Džilenhol i Džejmsom Frankom, kako bi evocirao epohu sedamdesetih kroz prizmu uspona porno industrije, konektujući noćni život Njujorka sa uzajamnom spregom kriminala i politike, i njihovim uticajem na živote običnih ljudi.
Tako je nastao Deuce.
Prva sezona nas je upoznala sa blizancima Frenkijem i Vinijem (Franco), njihovim spregama sa njujorškim podzemljem, odnosno prostitutkom Kendi (Džilenhol), koja pokušava da opstane na ulicama oko Tajms Skvera početkom sedamdesetih.
Druga sezona je smeštena u kasne sedamdesete, kada su porno filmovi zavladali bioskopskim tržištem, dok se kokain polako probio u noćni život klubova, a pank zvuk CBGB ekipe dominirao alternativnom scenom, praveći opozit disko maniji.
Finalna sezona nas vozi u sredinu osamdesetih, kada naizgled više ništa nije isto u odnosu na prethodnu dekadu: dominantna moć mafije u odnosu na monopol reketiranja noćnih klubova, dnevnih kupališta i salona za masažu rapidno slabi, ne samo zbog međusobnih sukoba i napretka tehnologije, već i iz zbog virusa AIDS, koji izaziva paranoju i strah.
Političari u sprezi s policijskim ogranima počinju da menjaju sliku Tajms Skvera otkupljujući značajan broj nekretnina, u želji da očiste kvartove od kriminala i prostitucije ostvaruju stvarni cilj, a to je profit od izdavanja prostora velikim korporacijama i firmama, što za posledicu ima vraćanje sumnjivih poslova na ulice.
Junaci priče, kao i u serijalima Treme i Wire, doživljavaju različite sudbine, ali je apostrof na sentimentalnom odnosu autora prema prošlim vremenima, gde se prolaznost života sagledava kroz auru sedamdesetogodišnjaka, koji u poslednjoj sceni šeta ulicama modernog Tajms Skvera, suočavajući se usput sa duhovima iz prošlosti, samo da bi se u neobičnom okretu sudbine mimoišao sa ženom, koja je bila ljubav njegovog života.
