KLASIK DANA: Oasis – Definetly Maybe [1994]
Maybe I just wanna fly
Wanna live, I don't wanna die
Argentina, 1989. godine, stadion Monumental. Noel Galager razmotava kablove i polaže opremu kako bi Inspiral Carpets imali tonsku probu. Preumoran, uspeva da ukrade trenutak, te pali Benson end Hedžes cigaretu, seda na kutiju od pojačala i preko kolena polaže svoju akustičnu gitaru koju je vukao celim svetom sa sobom. I dalje je dan. Pred njegovim očima su prazne tribine predivnog doma River Plate, čuvenih Milijardera iz Buenos Airesa. Ispod bine se prostirala trava na kojoj je Huan Žilberto Funes pre samo dve godine postigao gol Americi de Kali i Riveru doneo prvi Kopa Libertadores. Stadion stvoren za velike događaje.
Kada se turneja bude završila, on će se vratiti u sivi Mančester, kraljevstvo Margaret Tačer, gde sem odlaska u Hasijendu nema puno razloga da se izađe iz kuće. Njegov Mančester Siti kuburi u prvoj ligi, posao na gradilištu mu je dozlogrdio i jedino što izgubljenog dvadesetdvogodišnjaka održava u životu jeste vera će da jednog dana ti ljudi doći da slušaju njega. Sve slobodno vreme na putu Noel krade za pisanje svojih pesama, te bi upravo ovakve trenutne koristio da ih isproba.
Duboko je udahnuo, ugasio cigaretu i počeo da svira. Zatvorio je oči. Zamišlja more ljudi kako sa njim pevaju ,,Maybe i just want to fly...’’. Idilu prekida zviždanje organizatora da se skloni, jer bend čeka da tonska počne.
Po povratku u Mančester svraća kući da obiđe mamu. Pegi Galager je živela razvedena, brak sa nasilnim mužem se razveo kada je Noel još bio mali. Dok je pun utisaka pričao kako je bilo u Južnoj Americi, mama se nadovezuje na priču i kaže ,,Znaš i Lijam ima bend’’. Noelovo lice puno ozarenosti momenatlno dobija kiselu grimasu ,,da, važi...’’. Jedan od ključnih razloga zašto je Noel toliko voleo da putuje sa Karpetsima jeste bio taj da ne mora više da deli sobu sa svojim, pet godina mlađim, bratom Lijamom. Iz čiste radoznalosti odlazi na njihov nastup u klubu Bordvok.
Lijamov bend Rain su činili pored mlađeg Galagera, gitarista Pol Bounhed Arturs, basista Pol Gvigsi MekGvigan i Rori Mekarol na bubnjevima. Strpljivo je odslušao prebogat repertoar, koji se sastojao od dvadesetominutnog sviranja obrade Bitlsa ,,I am the Wallrus’’ i nekoliko nazovi autorskih pesama. Strpljivo je slušao i pošto se poslednji Goo-goo-g'joob okončao pljesnuo po kolenima, doneo jednoglasnu odluku da im treba kreativna snaga i da je on pravi čovek za njih. Tako je nastao Oasis.
Počinju da sviraju po lokalnim rupama u nadi da će se nakon jedne svirke pojaviti teget odelo i ponuditi im magično parče hartije koje im rešava život. Taj momenat se dešava kada jedne glazgovske večeri Noel ostvaruje kontakt sa Alan Mekgijem, osnivačem Creation records. Nekoliko dana kasnije organizuje se sastanak gde Oasis poptisuje ugovor za snimanje albuma. Dok su pregovori trajali Alan pita Noela: ,,Koliko svojih pesama imate?’’