Mother [2009]
Nesumnjiva i neosporna činjenica je da Bong trenutno spada u top 5 najkvalitetnijih autora, koji već godina moćno reprezentuju korejsku kinematografiju. Imajući to u vidu, bez pardona i lažnog uvijanja potražujem 'savršenstvo' ili barem napredak u odnosu na prethodne naslove iz njegovog opusa. I tu imam problem.
Madeo, stilski i dramski najviše nalikuje naravno njegovom najuspešnijem filmu Memories of Murder. Međutim, tu negde i prestaju značajnije kvalitativne sličnosti, jer Mother ne doseže ni u jednom svom minutu eleganciju, gracioznost i monumentalnost slavnijeg prethodnika. Možda dele u pojedinim trenucima ludost, apstraknost, grotesku prikazivanja familijarnih i društvenih odnosa, ali jednostavno Mother ostaje kratkih rukava u poređenju sa egzotičnim duhovima misterije prošlosti, koji bogato opskrbljuju Bongovo najuspelije delo.
Jednostavno krivulja dinamičnog i zdravog intenziteta ima preterano vijugavo kretanje; od duhovitih i smelih konotacija, do patetičnih, izvitoperenih scena preglumljavanja, pretvaranja, pozorišno-teatralnog valjanja u blatu. Možda se neko i nevoljno nasmeje retardiranosti junaka, ali se nikako ne može smejati naivnosti Bongovog finala, koje, na neki bizaran način nosi u sebi i najjači emotivni naboj.
Svakako pad u odnosu na prethodne filmove, što nikako ne znači da Bong neće iznenaditi narednim, jer i najveći autori u svojim opusima imaju uspone i padove, a sa Majkom se on samo malo zagrcnuo.
