My King [2015]
Obeležen sjajnom glumačkom interpretacijom, “Moj kralj” tematski zadire u složenost i osetljivost odnosa između dvoje ljudi. Kroz priču o Toni i Đorđu, pratimo kompleksnu dinamiku zaljubljenih koji ne mogu da o(p)stanu zajedno. Osećamo snažnu psihološku napetost uz briljantna izdanja Vensana Kasela i Emanuel Berko, koja je za ovu ulogu nagrađena na festivalu u Kanu.
Umetnici Maiven le Besko, francuskoj afirmisanoj rediteljki i glumici, stalo je do toga da radnju svog ostvarenja prikaže krajnje realistično, gotovo odajući utisak dokumentarnog filma. U pitanju je delo koje vas obuzima možda upravo zbog jedne od bitnih teza koju postavlja, a to je da ljubav nije dovoljna. Zatim, zanimljiva Đorđova misao, da ljude ostavljamo iz istog onog razloga iz kojeg su nas i privukli, otvara nam novi ugao u analizi sopstvenih odnosa sa ljudima što prolaze kroz naš život.
Toni i Đorđo su potpune različitosti koje se pri prvom susretu raduju jedna drugoj. Đorđova sloboda, samouverenost, neuklapanje u društveno prihvaćene okvire, kao i njegovo nesputano izražavanje emocija, strast i šarm na koji se ne može biti imun, očaravaju. Opijeni jedno drugim, brzo će zasnovati porodicu. Ali, neminovno dolazi do sukoba onoga što je želja i onoga što je potreba. Toni mora odbaciti to što ima jer ga nema na način na koji je njoj to potrebno. Pokazuje se da, i pored dubokih emocija, svako brani svoje poglede na život i navike. Film problematizuje dva pogleda na svet – ljudi koji žive „pravolinijski“ i onih koji ne mogu bez svog „haosa“.
U fokus se stavlja naša nemogućnost prilagođavanja i razumevanja, a opet i ranjivost, žudnja za ljubavlju uz dozu mazohizma, kao i skriveni porivi zbog kojih zatvaramo oči pred nečim što nas uništava. Ovo je u osnovi tragična priča, predstavljena kroz celu skalu ljudskih emocija. Pokazuje kakvi smo kad nas nadvlada strast, opijenost, kada osećamo bliskost, ali i kako izgleda kada smo doživeli razočaranje što vodi sve do mržnje i straha.
“Moj kralj“ nas vraća na ideju o tome da je preteško da odustanemo od onoga što nas pokreće, što, kako je to popularno reći, čini da se osećamo živima, kao i na to koliku smo cenu spremni da platimo da nam taj “pokretač” ne bude uskraćen. Gotovo je nemoguće rastati se od idealne slike koju smo stvorili o nekome sa kim delimo život, te smo spremni da idemo do tačke autodestrukcije. Otuda i okvir filma čini junakinjin boravak na klinici za rehabilitaciju, nakon konačne tačke pucanja, uvida u to da ni davanje druge šanse ovoj mučnoj ljubavi ne pomaže i da se ljudi ipak ne menjaju. Razgovor Toni sa psihologom u prologu, tumači nam njenu fizičku povredu kao podsvesni čin kojim se ona brani od nečega što je prešlo u već egzistencijalnu ugroženost. Ona zaista vapi za oporavkom u svakom smislu.
Pesma „Easy“, njujorškog alternativnog rok benda Son Luks, kojom je ispraćen film, značenjski gotovo da u potpunosti ostvaruje vezu sa njim. Njeni stihovi i sadržaj ovog filmskog ostvarenja čine jednu savršeno usklađenu celinu. Zato odabir ove numere zaslužuje svaku pohvalu.
Kvalitet ovog filma leži pre svega u tome što jedan čest zaplet, poznat nam jer se desio nekom nama bliskom – prijateljima, komšijama ili čak nama samima, prikazuje bez zadrške, idući do same srži. A onda i u maestralno izvedenom završetku gde se sugeriše, i pored činjenice da su kao roditelji uspeli, mnoštvo neizgovorenog koje nikada i ne može biti izrečeno jer likovi ne govore istim jezikom, a jezik onog drugog ne mogu da nauče. “Moj kralj” pronalazi način da dotakne naše predele nesvesnog, da se približi izvoru ljudskih potreba i ponašanja. Ovo je film u kojem se prepoznajemo, koji ćemo, uz svu šarolikost osećaja koju budi i delikatnosti pitanja koja otvara, dugo voleti.
Prikaz je originalno objavljen na sajtu Mad about Cinema.
