Nisam siguran da bih bez muzike postojao bilo koje godine, a kamoli ove. Neki albumi su mi spašavali život i onih godina kada sam muzičare gledao na bini, a posebno sad kad se sobno pojačalo na lajv strimu naziva koncertom. Bez muzike ne mogu da živim ni kada je lako, a kamoli sada kada sve svuda odlazi dođavola.
Iako je ova 2020. i muzički bila mršavija od nepandemičnih godina, bilo je u njoj albuma kojima ću se vraćati i kad ceo osedim. Uz neke od njih sam se nadao, uz neke tugovao, uz neke želeo, uz neke žalio, uz neke spavao, uz neke se vozio, a uz neke se radovao. Sve te koji su mi mnogo važni smestio sam u današnji Gistro.
Umetnost nije takmičenje, a samim tim ni ova lista. Dvadeset albuma koje danas predstavljam svakako nisu najbolji albumi iz ove godine, ali jesu oni koje sam najviše slušao. Redosled ima veze samo sa tim, ne sa kvalitetom. Neko možda pronađe nešto što je preskočio, neko se zaljubi u neki solo, a neko možda samo skuva nedeljni ručak uz ovo. Kako god bilo, ja 2020. nisam čuo nijedan lepši album od ovih koje predstavljam u poslednjoj ovogodišnjoj Gistro FM epizodi.