Intervju: Nikola Vranjković

Dec 27, 2020

Foto: Nemanja Đorđević

Obično ovo vreme godine je rezervisano za prednovogodišnje koncerte Nikole Vranjkovića. Tradicija koja se neguje još od Block Out-a do dan danas. No grešim, ova godina je na žalost izuzetak.

Zbog svima poznate situacije ove godine ostajemo uskraćeni za još jedan katarzični troiposatni koncert, kakav samo Nikola Vranjković i njegov bend mogu da pričine.

Koncert koji nikad nije došao.

Utehu, ipak možemo pronaći u ,,Biološkom minimumu’’, lajv albumu sa prošlogodišnjeg prednovogodišnjeg koncerta koji se održao u Domu Sindikata (tj. Kombank dvorani).

Foto: Nemanja Đorđević

Tim povodom sam razgovarao sa Nikolom. Osvrnuli smo se na prethodnu pandemijsku godinu i kakav je ona utisak ostavila na njega:

MB: Koji je biološki minium, koliko on iznosi i koja je posledica njegovog održavanja?

NV: Još davno, kad sam išao zimi u osnovnu školu sećam se gareži i prljavštine u vazduhu i na snegu od dima koji je izlazio iz dimnjaka kuća. To je u to vreme bilo nesto normalno. Danas neko to meri. Slično je i sa sečom šuma, uništavanjem malih reka i da ne nabrajam. Mi već dugo živimo taj svoj biološki minimum i očigledno se odlično snalazimo u njemu. Trenutno baš naporno radimo na njemu.

MB: Letos ste odsvirali koncert na Arsenal festu. Praktično u poslednji trenutak je odlučeno da će se sam festival održati bez prisustva publike. Kakav Vam je utisak ostavilo održavanje takvog koncerta?

NV: Bilo je prilično teško odsvirati takav koncert bez publike, ali smo uspeli. Odlično je ispalo. Znam da smo bili duplo umorniji nego inače, što je možda i posledica nedostatka kondicije, jer smo tokom cele godine veoma malo nastupali. Zahvaljujem se ljudima sa Arsenala na pozivu. Nadam se da će bina na kojoj smo nastupali od sledeće godine nositi ime Mikice Zdravkovića, jednog od najvažnijih ljudi tog festivala koji je izgubio bitku sa korona virusom.

MB: Sećam se koncerta u Beogradu (Sabirni centar u Cetinskoj, mart 2018te) kada je u martu odjednom napadao strašan sneg. Strpljivo ste čekali na bini dok svi ne uđu, pošto su kasnili zbog katastrofe u saobraćaju. Imate poseban odnos sa publikom, što sam kod retko kog izvođača ili benda video. Kažite nam nešto o tome?

NV: Meni je to sve normalno, pa ne znam šta je tačno tu specifično iz tvog ugla. Poštujemo publiku isto koliko i ona nas. Dobro nam ide za sada. U ,,Kombank Dvorani’’ nismo mogli da sačekamo da svi udju, jer se tamo zna u koliko sati mora da se završi koncert. Svirali smo prve tri pesme sa upaljenim svetlom u Sali, tako da smo mogli da popišemo ko sve od rodbine i drugara nije stigao na vreme.

MB: Pored što ste aktivan muzičar, Vama je veliki obim posla studijski rad, kao i obavljanje posla majstora tona na koncertima i festivalima. Imate li ideju kako koncerti mogu da funkcionišu, a da budu bezbedni, pošto su neophodni kako izvođačima, tako su neophodni i publici?

NV: Imam i imao sam i ranije naročito kad su koncerti na otvorenom bili u pitanju, ali ne pitaju se izvodjači nista o tome. Mnogo koncerata je održano letos u bašti kluba Fest u Zemunu i nije bilo nikakvih problema, ni tehničkih ni zdravstvenih. Fest je spasao Beograd ove godine što se koncerata tiče.

MB: Da li mislite da će se ljudi malo osvestiti nakon ovog iskustva. Da će malo više početi da razmišljaju o svojoj okolini ili je ekologija definitivno umrla pa će i dalje bacati veš mašine nazad u vodu?

NV: Ne verujem. Ima onih koji poštuju i razumeju svoju životnu okolinu i onih drugih koje to ne zanima. Ništa osim velikih kazni to ne može da dovede u red. Da bi do toga došlo važno je da državne službe i organi počnu da sporovode i primenjuju zakone koji su odavno doneti, a to se ne dešava. Zasto je to tako, ja to stvarno ne znam.

MB: Ovo vreme nas je podsetilo da smo i dalje društveno navučeni na Blentostamin? Kako da se skinemo? I dalje u opštem haosu zavisimo samo od slučajne dobrote kojoj se iznenadimo kada na nju naiđemo.

NV: Gledam po malo televiziju i ponekad mi se učini da su mnogi navučeni na nešto drugo što se završava istim slovima....Što se tiče dobrote, uvek je bilo dobrih i loših ljudi.

MB: Koliko je na Vas uticala promena benda, odnosno muzičara sa kojima svirate, obzirom da je već prošlo 7 godina od raspada Block Out-a i početka aktivnijeg rada sa Kizom Zoranovićem, Danilom Nikodinovskim, Vladanom Božilovićem i ostatkom sadašnjeg benda?

NV: I jedni i drugi su fantastčni muzičari, tako da tu nema apsolutno nikakve razlike, a sa Danilom, Božom i Mikijem sam saradjivao dugo i u vreme kad nismo svirali u istom bendu. Nisam imao nikakvih problema zaista.