Lovers Rock [2020]
U drugom delu serijala filmova Small Axe, britanski autor Stiv Mekvin (Steve McQueen), vodi su nas u sumrak sedamdesetih godina prošlog veka, u englesko predgrađe (West London), kako bi slikovito, kroz formu muzičke razglednice, oslikao kućnu zabavu doseljenika iz pojasa Karipskih ostrava (West Indians).
Lovers Rock je jedan od najnekonvencionalnijih filmova 2020. godine, ali je uprkos tom stilskom eksperimentu i jedan od najboljih, jer je Mekvin sa svojim timom saradnika kreairao jednu tako elegantnu i suptilnu zvučnu uravnilovku, koja stoji kao opozit tenzičnom Gašpar Noinom filmu Climax, da je nemoguću ostati hladnokrvan i indolentan u odnosu na mlade ljude koji uživaju u muzici koju im sa moćnih zvučnika serviraju didžejevi sa čijih ploča idu mahom rege, dab i generalno popularni lovers rock hitovi.
Fabula filma Lovers Rock funkcioniše na sličnim principima kao i Climax, jer u oba dela ima grupu ljudi na izolovanom ostrvu, koje pokreću strast, ljubav, emocije, alkohol i droge, međutim, Mekvin u svom filmu pretnju pozicionira u obliku manje grupice belih adolescenata, koja, iako je izgnala afroamerikance iz svojih klubova, i dalje neguje tendenciju da ugrožava bezbednost posetilaca zabave, naročito ženskog pola.
Lovers Rock je više muzičko-spotovsko putovanje u prošlost, negoli ljubavna priča iz predgrađa i ako je nekome bilo potrebno da dokuči algoritam delovanja i razume kakvu poruku Mekvin šalje u prvih pola sata filma, onda centralna scena u kojoj se igra uz Silly Games Dženet Kej (Janet Kay), definitivno briše sve viđeno do tada, jer se kompozicija širi prostorijom za igru minutima nakon što je igla odigrala svoj ples na ploči, uz uvijanje tela, spontano a cappella pevanje i moćna falseta pojedinih opijenih devojaka.
A kada se ta scena završi, na scenu stupaju momci, koji u transu igraju uz The Revolutionaries i dab dens himnu Kunta Kinte, koja takođe idu u nedogled uz frenetičnu igru i vrhunski rad kamere, zaokružujući tako još jednu memorabilnu noć ove politički i sociološki marginalizovane grupe mladih ljudi.
Lovers Rock funkcioniše kao muzički vremeplov, kao vremenska kapsula o godinama koje se ne mogu ponoviti, barem ne u obliku u kojem su rege, dab i ska imali uticaj na muzičku industriju, pop muziku i top liste pre 30 godina, ali još više (kao i ceo Mekvinov serijal filmova) ovo delo stoji kao političko-sociološki stejtment u obliku diskretnog šamara bivšem i sadašnjem establišmentu, na kojem krupnim slovima piše: IZBACILI STE NAS IZ VAŠIH KLUBOVA NA MARGINE PREDGRAĐA, ALI SU MOĆ NAŠE MUZIKE I SNAGA LJUBAVI POBEDILI VAŠU MRŽNJU.
