Dick Johnson Is Dead [2020]
Kirsten Džonson (Kirsten Johnson) nakon svog izuzetno uspešnog dokumentarca Cameraperson, vraća se u svoj grad, kako bi završila neobičnu, surealnu priču o smrti svog oca, nazvanu Dick Johnson is Dead.
Autorkin otac nije bio mala figura u Sijetlu. Njegova privatna praksa u jednom od centralnih nebodera grada, bila je stecište običnih sugrađana, koji su dolazili na savetovanja i terapije kod eminentnog psihijatra.
Međutim, Kirsten gaji sazanje u sebi da oca neće biti zauvek pored nje, naročito u svetlu prognoza da je demenciju, koja je ranije odnela i njenu majku, nezaustavljiv proces odumiranja moždanih ćelija, pa će autorka posegnuti za konceptualnim zahvatom, u kojem će filmizovati njegove nesrećne smrti, samo kako bi je proces neminovnog tugovanja što manje pogodio.
Malo je reći da je film Dick Johnson is Dead emotivna porodična priča, na tragu dokumentovanih storija Erola Morisa (Errol Morris), i da je taj sentimentalni impakt onaj sastojak koji neminovno ispunjava deo kolektivnog sećanja čoveka na detinjstvo, odrastanje, a naročito na neraskidive spone sa roditeljima.
Sve to Džonsonova zna, ali kao kreativna osoba, filantrop i altruista, ona sav svoj potencijal koristi kako bi što diskretnije prikazala svakodnevicu, a naglasila umetnički aspekt avanture, što je u suštini prilično teško, jer je njen otac jedna uistinu simpatična figura, za kojom je praktično nemoguće ne osetiti empatiju, čak iako u čoveku ne postoje pohranjena slična iskustva.
Dick Johnson is Dead jedan je od boljih dokumentaraca godine, dok Džonsonova svakako slovi za autorku čiju karijeru i filmove valja pomno pratiti.
