Fulci for Fake [2019]
Italijanski autor Simone Skafidi (Simone Scafidi) pokušava da na konceptualno zanimljiv način prodre u kreativno-energetski prostor koji je ostao iza stavaralaštva horror, giallo i gore majstora, a njegovog sunarodnika, Lucija Fulčija (Lucio Fulci), u dokumentarnom filmu koji svojim naslovom parafrazira Velsov klasik – Fulci for Fake.
Lucio Fulči spada u onu grupu italijanskih autora, koji su početkom šezdesetih punom parom zajahali talas neorealizma, ali su pokušavali da prilagođavajući se tržištu pronađu svoj izraz, što je Fulčiju uspelo tek početkom sedamdesetih sa prodorom giallo estetike u italijansku kinematografiju.
Skafidi pokušava da prikaže životnu, familijarnu stranu Fulčijeve persone, koja je rastrzana porodičnom tragedijom i odnosom sa njegovim kćerkama, na jednoj strani, a na drugoj strani željom da se nametne kao respektabilan autor prepoznatljivog pečata i izraza.
Iako nije, barem među ozbiljnijim kritičarima stekao respekt, Fulči je stekao gotovo kultnu grupu poklonika, naročito među ljubiteljima horor filmova, što je sasvim očekivano, jer je Fulči negde krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih uspeo da pomeri, zajedno sa nekoliko svojih sunarodnika, horor kao žanr, unoseći izuzetno verističke prikaze nasilja, kombinujući gore elemente sa stilski zabavnim i neverovatnim narativnim kontekstima.
Fulci for Fake je dokumenatarac pre svega usmeren ka ljubiteljima horor filmova, jer želja da se Fulči na filmu prikaže kao intelektualac ili sofisticirani umetnik iza kamere u apsolutnom je neskladu sa bizarnošću egzekucije njegove estetike, koja prikazuje autora primoranog da traži kreativna rešenja kako bi se što bolje prilagodio tržištu i ostvario kakav takav profit.
