The Sunlit Night [2019]
Ima nešto romantično i poželjno u bespućima norveškog Arktika, nešto što je logičan eskapizam svakoj duši željnoj mira i spokoja, ali i svakom avanturisti koji potražuje originalno i vanvremensko iskustvo posmatranja Aurore Borealis, kao i opasno veranje po kamenitim stenama magičnih krajolika skandinavskog severa.
Sve to je negde bilo na umu autorima i producentima nezavisnog filma The Sunlit Night, koje predvodi reditelj Dejvid Vnend (David Wnendt), ekipi koja je hrabro reskirala donoseći na prošlogodišnji Sandens ostvarenje, koje balansira između stila i supstance.
Priča o mladoj američkoj slikarki (studentkinji), koju glumi Dženi Slejt (Jenny Slate), pokazuje svet slikara iz perspektive mlađe generacije željne avantura i iskustava, ali bez jasnije vizije gde će ih ta nova saznanja odvesti, što je sasvim u skladu sa milenijalcima koji neguju još uvek kakve takve umetničave aspiracije.
Scenario koji potpisuje autorka Rebeka Dinerstajn (Rebecca Dinerstein) nije bez mana, naročito u pogledu žanrovskog pozicioniranja narativa, ali i tako umiksana avantura poentira zahvaljujući efektnim performansima i temeljnom sprovedenom kastingu, što za rezultat ima potentnu dramediju koja nema nameru da se dodvorava publici, već lovorike ubire zahvaljući toj stilskoj prepotenciji, a ne uprkos njoj.
Ipak, činjenica da je film nakon premijenog prikazivanja skraćen posle inicijalno loših kritika, ostavlja malu senku da li je uopšte ta verzija lošija ili bolja od trenutne i koliko su autori napravili ustupak producentima i distributerima, što suštinski ne menja generalno pozitivnu sliku o konačnoj verziji filma, koji će svoje fanove potraživati u artistički nastrojenim krugovima.