Love [2016]
Netflix nam poslednjih godina isporučuje sve više interesantnih naslova, u kojima pre svega dominira sadržajna i dramska raznovrsnost. U tu poslovnu matricu se savršeno uklapa jedna mala indie geek priča o vezi naizgled nespojivih persona. Sa jedne strane imamo štrebera i autsajdera, a sa druge neurotičnu, ciničnu, poročnu i anksioznu femme fatale.
Ovo je samo osnovni zaplet Netflixovog serijala, međutim, ovaj serijal spada i u do sada najambiciozniji projekat Džuda Apatoua (Judd Apatow), koji se etablirao kao režiser simpatičnih komedijica, koje praktično nisu dosegle dalje od relativno uspešnih bioskopskih hitova.
Razvijajući naizgled nespojive ljudske karaktere, Apatou nam oslikava jednu interesantnu društvenu stranu Los Anđelesa, koja često u filmskim projektima ostaje prilično nevidljiva. On ovde minuciozno prostorno manevriše, pokazujući poprilično dobro sav besmisao egzistencije u sredinama i predgrađima gde puka ljudska potreba za imanjem osnovnih životnih sredstava ne predstavlja ama baš nikakav problem.
Iako često materijalno i finansijski ugroženi, junaci serije pre svega misle o zabavi i povezivanju na krajnje neobičan do bizaran način. Da li su to omanje žurkice na kojima se sviraju nekakvi hitići i pesmice, ili nekakvi roštilj bebi rođendani ili proslave godišnjica, gledaoci često vape za nekakvom akcijom, i bavaju uskraćeni za istu. Ono na čemu Apatou insistira su upravo te nespojivosti dva sistema vrednosti, gde u sudaru istih bivaju pre svega žrtovane emocije, usled brzopletnih i instinktivnih poteza i postupaka.
Love nam nudi obilje zabave, pre svega kroz interesantne reference, neobične situacije, te romantične postupke i gestove.
Ipak, nedostatak harizmatičnih epizodista, i prilično velika previdljivost dešavanja čine Love veoma ranjivom serijom. Međutim, i pored vidljivih nedostataka, Love zaslužuje prelaznu ocenu i umerenu preporuku ljubiteljima ovakvog vida zabave.
