GistroFM: All Things Must Pass
Ako sam nešto naučio za ove četiri i kusur decenije koliko me ima, to je da sve prolazi. Najgori kišni utorci, najlepše julske noći, osmesi sa dobrim ljudima, bol koji prave oni što se frljaju terminima sreća, ljubav i doslednost, sve one greške koje smo pravili dok su nam naočare bile zamagljene ili savršeno čiste, sva uzbuđenja, razočaranja, nade, zablude, čekanja, suze, nerviranja, pravde, nepravde, političari, bolesti, koncerti, snegovi, brakovi i životi - sve dolazi i prolazi. Baš sve. Bez izuzetka. Ni sunce nije večno, kamoli nešto što zavisi od ljudi. A mnogo bolje od mene o svemu tome govori nekoliko najlepših pesama iz današnje Gistro FM epizode.
Uprkos nesvakidašnjim okolnostima, svet nije stao. Dobri albumi se još uvek objavljuju, i to uglavnom petkom. Tu mislim na zaraznu novu ploču Waxahatchee koju ne prestajem da slušam danima, najlepši album u karijeri za Johna Morelanda, melodičnu psihodeliju sa novog Arboretum izdanja, zarazni prolećni soul i džez kog su snimili Adrian Younge i Ali Shaheee Muhammad iz benda A Tribe Called Quest, sanjivu noćnu klavirsku ambijentalu sa zajedničkog albuma Briana Enoa i njegovog brata Rogera, popodnevnu lounge siestu sa Mediterana koja se čuje na instrumentalnom albumu Italijanskog kompozitora Gigija Masina, ozbiljnog kandidata za pesmu godine u vidu novog singla za grupu Woods i na mnogo toga još. Svi ti albumi lepo čine lepšim, a teško lakšim. I legalni su.
Bez obzira na to kakvo osećanje u nama izaziva posmatranje ili učestvovanje u svemu što dolazi i prolazi, ono je mnogo lepše uz muziku.
