Svirali su u Njujorku, u svetilištu avangardnog zvuka zvanom Five Spot Cafe, na jednom od prvih legendarnih nastupa kvarteta Orneta Kolmena. Muzicirao je gotovo uvek zatvorenih očiju. Kada ih je otvorio, ugledao je čoveka koji je svoje uvo naslonio praktično na rezonantnu kutiju njegovog kontrabasa.
"Sklonite ovog lika sa bine", rekao je.
"To je Leonard Bernštajn", čuo je kako neko dobacuje.
Ovaj događaj sam po sebi apriori potvrđuje značaj zvuka i reformistički karakter improvizovanja na kontrabasu Čarlija Hejdena, jednog od najznačajnijih umetnika koji je došao sa zapadne obale američkog kontinenta.
Nakon što će deliti apartman sa kolegom Skotom LaFarom, svirati sa Artom Peperom i snimati sa Polom Blejom, družiti se sa Redom Mičelom, Hejden će biti jedan od retkih muzičara koji će razumeti harmonske tendencije i stremljenja saksofoniste Orneta Kolmena, i sa njim oformiti čuveni kvartet, koji će pokrenuti free-jazz.
Majstor improvizacije, nije se pridržavao određenih Kolmenovih harmonija, već proširenjem i uprošćavanjem zadatih sklopova dolazio do sopstvenih melodičnih rešenja, praveći tako radikalni zaokret u konceptulanom poimanju uloge kontrabasa u džezu.
Druženje sa Bernštajnom i njegov uticaj na razvoj talenta, učiniće Hejdena jednim od dobitnika Guggenheim Fellowship nagrade za izuzetne doprinose u muzici i umetnosti 1970. godine.