Najsvestraniji predstavnik savremene umetničke scene dragi je gost Beograda.  Publika još uvek pamti izvođenje kontroverzne  24-časovne predstave „Olimp“ na 51. BITEF-u, u režiji Jana Fabra.

Na  52. Oktobarskom salonu učestvovao je sa instalacijom “I let myself drain (dwarf)”, u sklopu koje  je bila izložena slika Jovana Popovića “Portret čoveka sa fesom” iz kolekcije Narodnog muzeja. Poklonivši svoj rad  “I am a one-man movement” Kulturnom centru Beograda  inicirao je osnivanje kolekcije Oktobarski salon  i uticao na ostale umetnike da slede njegov primer.

 

„Svake noći radim do zore. Ne stižem da spavam mnogo fantaziram. U ovom času sam pauk koji zna da piše i crta, i koji želi da promeni svet. Ja, pauk, znam da se penjem uza zidove i da hodam po tavanici s glavom nadole.“

Jan Fabr

„Noćni dnevnik 1978-1984“, Kulturni centar Beograda 2012

 

Izložba „Praznik malih prijatelja“

Narodni muzej u Beogradu, 21.02-05.04.2020.

Velika galerija, drugi sprat

Kustos: Joana de Vos

Izložba „Praznik malih prijatelja“ Jana Fabra u Narodnom muzeju u Beogradu posmatraču, ukoliko ume da odstupi od nameta svakodnevice, nudi uvid u sopstveni svet čula i imaginacije dozvoljavajući mu da, prepustivši se neometanom vrtlogu asocijacija, kreira sopstveni teatar života. 

Poželjno je da, pre ulaska u Narodni muzej,  ostavite predrasude i utabani kalup poimanja da čekaju ispred, a da dozvolite da umetnost nastala percepcijom „fantastičnih insekata“ u vama izazove introspekciju i izlet u sopstveni univerzum misli, osećaja i mašte. Pred beogradskom publikom ovog puta nisu ni najnoviji ni najpoznatiji radovi Jana Fabra, već dela koja su ključna za razumevanje filosofije stvaralaštva belgijskog umetnika. Fabr je pažljivo posmatrajaću i izučavajući svet insekata u njemu pronašao raznolikost, dinamiku i jednostavnost, u kojima  godinama pronalazi inspiraciju za crtanje i pisanje. Ističe da svoja dela stvara noću, dopuštajući  tišini da  izazove intuiciju, opsesije,  strasti i osećaje.

Pored crteža, izloženo je i čuveno Pozorište paukovih glava, kao pandan „pozorištu života“, koje posmatraču pruža mogućnost da sopstvenom maštom režira jedinstveni komad.  Odstupanje od lova na kratkotrajnu pažnju publike  pruža dovoljno prostora da čula, instinkt, intuicija i lični teatar misli i emocija  budu jedine smernice kroz izložbu.