Beforeigners [2019]
Skandinavska televzijska produkcija već godinama isporučuje veoma kvalitetne krimi misterije. Sa norveskom tv serijom “Beforeigners”, iza koje su HBO mreža i poznata imena skandinavske tv produkcije Anne Bjørnstad i Eilif Skodvin (“Roeng” , “Lillyhammer”) otišli su korak dalje. Klasičnu priču o ubistvu uvili su u veo naučne fantastike i začinili ga veoma intrigantnim i hrabrim osvrtom na dnevno političku situaciju koja udara na temelje evropske civilizacije.
Na samom početku vidimo mladi bračni par, policijskog inspektora Larsa Haalanda (Nicolai Cleve Broch) i njegovu suprugu, kako kupuju veoma skup stan u novom elitnom delu Osla sa predivnim pogledom na luku. Od samog pogleda na astronomsku cenu stana, mladom policajcu se trese ruka pri potpisivanju ugovora ali agent ka teši da će u ovako finom delu Osla cena stana samo porasti i da je to sigurna i veoma pametna investicija. Trenutak nakon stavljanja potpisa na ugovor, serija čudnih svetlosti pojavljuje se u vodama zaliva. Nakon misterioznog prirodnog fenomena, u vodi se pojavljuju ljudi koji nose neobičnu odeću i govore čudnim jezikom. Haaland kao i ostatak policije su potpuno zbunjeni o poreklu ovih osoba, a onda počinju da stižu vesti iz celog sveta o neverovatnim pojavama. Naime, svetla u moru predstavljaju nekakve vremenske procepe, kroz koje ljude iz prošlosti, tačnije kamenog doba, ranog srednjeg veka i deventaestog veka dolaze u sadašnjost.
Sledeća scena nas vodi nekoliko godina kasnije. Oslo je neprepoznatljivo. Onaj elitni deo Osla sada je u ruinama. Došljaci su okupirali nekada prelepe stambene zgrade. Haaland živi sam u stanu, okružen komšijama iz prošlosti. Ubrzo saznajemo da ga je supruga napustila zbog jednog od došljaka iz XIX veka i odvela ćerku sa sobom. Postao je ovisnik o drogi pod imenom ”Temporex” koju kupuje od svog komšije došljaka iz kamenog doba, koji je upravo završio sa klanjem koze u svojoj kuhinji, jer su mu zabranili da je čuva u liftu.
Ispred zgrade došljaci u odeći koja je definitvno van našeg vremena, žive u šatorima, prodaju hranu na drvenim tezgama. Slike prljavštine i raspada su na svakom koraku. Uz odličnu muzičku podlogu “Ain't No Love in the Heart of the City” Bobby Blanda, vidimo prizore novog Osla, sa njegovim novim stanovnicima. Vidimo ljude iz kamenog doba obučene u kože, kako vise sa drveta slušajući muziku sa najnovijih iPhonea, vidmo ljude u kočijama na putevima obučene u frakove i top cilindre, takođe sa iPhoneovima i slušalicama, vidimo bradate vikinge kako zbunjeno lutaju ulicama. Vidimo sudar različitih kultura koje jednostavno ne bi trebalo da postoje na istom mestu.
Haaland dobija novi zadatak. Pronađeno je telo žene iz kamenog doba na obali zaliva. Obično se takvi slušajevi brzo otpišu, jer se došljaci često utope, a i na kraju nikoga nije mnogo briga za njih. Ali ovaj slučaj ima tragove nasilja i uprkos savetu kolega Haaland želi da detaljnije ispita slučaj. U stanici ga čeka iznenađenje. U skladu sa novom politikom norveške vlade i sa procesom integracije došljaka, Haaland dobija novu partnerku Alfhildr Enginsdottir (Krista Kosonen), vikingšku došljakinju, pardon, reč na V nije politički korektna u novom društvu, srednje vekovnu došljakinju koja je prošla proces re-socjalizacije i integracije, te postaje prva policajka došljačkog porekla i maskota nove politike.
Sama priča o ubistvu je dovoljno intigantna na onaj skandi noir način. Saznajemo da sve nije baš onako kako izgleda i očekuje nas nekoliko zanimljvih zapleta. Usput saznajemo kako su se neki od došljaka integrisali u moderno društvo. Tako što su postali vođe kriminalnih klanova i to dovodi do nekoliko paralelnih narativa koji se povremeno prepliću i spajaju.
Mnogo zanimljivije od samog ubistva je upravo posmatranje socijalizacije došljaka u društvo i čini mi se da je to glavni pogodak ove tv serije. Vidimo došljake koji zaista pokušavaju da se integrišu u novi poredak, ali im kratkovidost starosedeoca, kao i zatucanost njihovih sunarodnika to ne dozvoljava. Imamo vladu Norveške koja insistira na procesu resocijalizacije, koja pak deluje veoma naivno, neubedljivo i krajnje smešno, i prati je jednako smehotresan film “novim norvežanima” propoveda o modernom otvorenom društvu u kome se poštuju različitosti i sloboda svake osobe da bira u šta veruje i koga voli.
Ali ne lezi vraže, ili u ovom slučaju, bolje reći ne lezi Hriste, došljaci, podjednako oni koji su do pre vek i po, u tada, religiozno zatucanoj vukojebini kakva je Norveška bila do ,recimo početka XX veka, ili oni koji su mačem i krvlju zavodili hrišćanska učenja međ vikinzima, ne mire se sa novonastalim poretkom i modernim društvom, već se spremaju da, kako to obično biva, ponovo zavode red istim onim mačem i uz mnogo krvi nevernika.
Da sumiramo, moderni svet je preplavljen došljacima iz prošlosti, iz raznih civilizacijskih perioda i kultura. Iako u ovoj tv seriji pod lupom imamo samo Norveško društvo, nema sumnje da je svuda o svetu potpuno isto. Vidimo ljude iz različitih kultura kako iz novog društva prihvataju samo ono što im se sviđa ali se grčevito drže onoga na šta su naučili. Ljudi iz kamenog doba jedu živo meso, spavaju sa domaćim životinjam u istim prostorijama, vikinzi žive po šatorima, tuku se i opijaju na rejv žurkama. Ovi iz devetnaestog veka su puritanci kojima sve smeta i boje se modernih tehnologija.
Kreatori ove serije veoma su vešto izbegli sve zamke političke korekcije i “woke” kulture. Svi došljaci su beli, skandinavskog porekla i uglavnom hrišćani pa su svi politički korektni ček boksovi su popunjeni. Ima i onih koji veruju u Odina, ali bi oni samo da šljokaju i što pre odu kod istog božansta na gozbu. Ova tv serija je poput narodnih basni, gde su životinjama su dodeljenje osobine, vrline i mane ljudi. Pa tom analogijom na ovom primeru možemo zamisliti jedno moderno, savremeno društvo koje potpuno nezvani preplavljuju hiljade i hiljade izbeglica. Zamislimo sada da umesto došljaka iz kamenog doba imamo recimo migrante sa bliskog istoka ili Afrike, umesto srednjeg ili devetnaestog veka emigranti iz istočne Evrope, sa dalekog istoka i, što da ne, migranti sa Balkana. Beforeigners tako nešto ne prejudicira, jer ko što rekosmo svi su beli i skandinavskog porekla, ali pomenutu situaciju i nije teško zamisliti, zar ne?
“Beforeigners”, veoma suptilno i hrabro pokazuje srednji prst teroru novokomponovane političke korektnosti i “woke” kulture i šalje nedvosmislenu poruku. Poruku koja se često vidi ispisna u scenama ruina modernog Osla, koja lebdi nad gradom, poruku svim došljacima odakle god da su stigli “NE ŽELIMO VAS OVDE”.
