Matti: Hell Is for Heroes [2006]
Evo jedne, barem za filmizaciju, kompleksne biografije. Biografije, koja i dan danas ispisuje stranice tabloida. Biografije, koja u sebi sadrži elemente crnog humora, satire, pa čak i starogrčke tragedije.
Paradoksalno, ili srećom po junaka, heroj priče dolazi iz prilično uređenog društvenog sistema, te shodno toj činjenici, njegovi sporadični ispadi i gafovi, uglavnom hrane taštinu i sujetu dokonih i praznoglavih. A u isto vreme nailaze na saosećanje i čuđenje društveno-politićkih elita... u Finskoj.
Ko je zapravo bio Mati Nikenen?
Oni koji su pratili sport tokom osamdesetih sigurno ga pamte. Nemoguće je iz memorije izbristi plavokosog babyface ski letača koji je poosvajao sve što se moglo u sportu osvojiti, i ponizio sportiste ostatka sveta skačući barem za metar duže od njih, bilo to na Olimpijskim igrama ili turniru Četiri skakaonice.
Nažalost, film uglavnom arhivski i dokumentarno pristupa tom ključnom segmentu njegove biografije, i gotovo isključivo se bavi dešavanjima vezanim za njegov privatni život, koji je bio sve, a samo ne to.
Autor želi da nam Matija predstavi kao nacionalnog heroja koga su njegovi sunarodnici razapinjali celog života na stub srama, i da je sve vreme bio okružen parazitima i pijavicama koji su mu uglavnom isisavali finansije i uništavali karijeru. Međutim, provlači se tu negde nit da je on možda slabić koji nije znao kada da kaže ne!, premlaćivač žena i latentni alkoholičar. Ništa u filmu nije potvrđeno i sve je u vidu pretpostavki i naznaka.
Ipak, najveći propust režisera je tretiranje fabule, koja je isključivo lokalnog karaktera. Makela trasira činjenicu da je Nikenen nacionalni heroj, ali zaboravlja da su Ski letovi relativno nepoznat sport u većem delu sveta, i da dobar deo publike van finskog govornog područja nikada nije čuo za njihovog anatemisanog olimpijca. Time, običan i nepristrasan gledalac ostaje uskraćen za istinski vredne sportske rezultate i domete ovog bez sumnje legendarnog letača.
Ski letovi su izuzetan sport i traže maksimalan fokus i koncentraciju, pored hrabrosti i smelosti. Međutim, jedan bitan faktor je ludost. Mati Nikenen je adrenalin džanki, i kada je karijera otišla niz vodu ostao je dezorijentisan i van fokusa, bez izazova i viših ciljeva. On kreće da baulja i udara u društvene bandere. Naravno, očigledan manjak inteligencije ima svoj udeo u svemu.
Ovaj film propušta da nam adekvtano i nepristrasno dočara sve te elemente. Jeste on finski blokbaster, ali kompleksna persona zvana Mati Nikenen zaslužuje bolji film.
