Tallies - Tallies [2019]
Tallies su mladi kanadski bend koji je početkom godine objavio debi album istog naziva kao i sam bend „Tallies“. Bend su osnovali Sarah Coogan i Dylan Frankland, par koji sa upoznao na koledžu, gde su pohađali predavanja iz istog predmeta, „sound engeneering“. Bend je postao poptun kada je Frankland pozvao dvoijicu svojih prijatelja iz detinjstva, basistu Stephena Pitmana i bubnjara Ciana O’Neilla koje je upoznao u rock kampu.
Nostalgija za nekim prošlim vremenima i zvukom je često mamac koji veoma lako privlači slušaoce ali i umetnike koji stvaraju muziku. Sunčane i tople melodije new wavea 80ih, i melanholija shoegazea i dream popa 90ih su poput rudnika u kojeg ovaj kvartet iz Toronda pronalazi ideje i inspiraciju koje pretače u muziku.
“Trouble” i “Mother” pesme koje otvaraju ovaj album su vesele, živopisne , tople. Odlične aranžirane gitarske melodije praćene su jednako dobrom ritam sekcijom i povrh svega imamo apsolutno fantastičan vokal Cooganove koji svojom bojom i toplinom budi uspomene na legendarne The Sundays, što zvuči potpuno očaravajuće u pesmi “Midnight”.
Franklandova gitara je raznovrsna i upečatljiva na svakoj pesmi sve jedno da li je u surf rock, jungle pop vodama ili showgaze modu kao u “Trains in the Snow” i “Easy Enough”. Ona čini savršen okvir za vokal Sare Coogan, dok Pitman i O’Neill, čine čvrst temelj na kome ovo dvoje gradi svoje melodijske ornamente.
“Not So Proud”, “Eden” i “Beat the Hart” obojene dream pop melanholijom , dok jedini pomalo čudan i nejasan potez na celom albumu je pesma “Giving Up” na kojoj, umesto izvanrednog O’Neilla bend koristi ritam mašinu.
Bendova koji svoj zvuk uveliko oslanjaju na muziku nekog prošlog perioda ima mnogo, i najčešće to su pojave koje traju par sezona, ako i toliko prežive, pre nego što ih u potpunosti proguta zaborav. Tallies nisu jedan od tih bendova. I pored jake inspiracije muzike iz prošlosti oni uspevaju da udahnu svoj pečat muzici koju stvaraju i stvore jedan snažan i upečatljiv debi album.
