Love at Second Sight [2019]
Da su Francuzi majstori šarmantnih romantičnih komedija sa elementima fantazije pokazivali su nam u prošlosti Žan-Pjer Žene, Klod Leluš, Sedrik Klapiš, Žak Demi, a u savršenom skladu sa tradicionalnim ljubavnim odnosom prema bioskopu prosečnih Francuza, dolazi do omasovljenja sličnih filmova, koji postižu veliku gledanost širom Evrope.
StudioCanal se dobrano potrudio da pomogne u distribuciji drugog ostvarenja autora Igoa Želana (Hugo Gelin) nazvanog Mon inconnue, na engleskom preveden kao Love at Second Sight, s nadom da će ponoviti uspeh njegovog prethodnog filma.
U principu gledanost i kvalitet uglavnom stoje u obrnutoj proporciji, ali najjača evropska kinematografija u dvadesetprvom veku na godišnjem nivou izbaci gomilu odličnih ostvarenja, tako da su čak i simpatične komedije na iznenađujuće visokom nivou.
Igo Želan se potrudio da šik i šarm jednog Žaka Demija ne bude pomračen vizuelno moćnim, ali narativno siromašnim motivima Lika Besona, tako da njegova fantazija funkcioniše kao romantična bajka, koja se trudi da ne vređa inteligenciju posmatrača, uprkos priči koja ima tendenciju da se svakog trenutka pretvori u ljubavni kliše.
Dva sata priče nažalost nisu bila dovoljna za ubedljiviji preokret i zaokruženiju priču, ali nekoliko tvistova ostavljaju dovoljno prostora i za pozitivna tumačenja.
Međutim, sve to može da zamagli primarnu ideju autora, a to je prosto uživanje u malim stvarima koje život znače, te se autorovo utopijsko maštanje o njima provlači kroz čitav film, bez direktne namere da se ti elementi inkorporiraju u ciničnu kontemplaciju o ljudskoj egzistenciji.