The Day Shall Come [2019]
Iako formalno novi film Kristofera Morisa (Christopher Morris) nosi sve odlike komedije, The Day Shell Come je zapravo i više nego potentna satira o problemima koji nastaju na relaciji državnih služba bezbednosti (u ovom slučaju FBI) i potencijalnih terorističkih grupa.
Britanski filmadžija Kris Moris, poznatiji po svojim efektnim satiričnim skečevima i serijalima, kojima nije bio primarni da isključivo nasmeju publiku, već da ukažu i na postojeće društvene probleme, filmom Four Lions od pre nekoliko godina, ozbiljno je zagazio na teren društveno-političkih odnosa u zajednicima zapadnoevropskog društva, paranoično pogođenih pretnjom islamskog terorizma.
Paranoja ili ozbiljna pretnja sa vidljivim konsekvencama, nemoguće je ostati nem na dešavanja u zapadnoevropskim državama i Americi, odnosno slep na refleksiju nasilja sa Bliskog Istoka na moderno uređena kapitalistička društva. I to Kris Moris odlično prepoznaje.
Njegov poslednji film vodi nas na krajnji jugoistok Amerike, u grad Majami, koji je u prošlosti više gledan kao penzionerska Meka negoli leglo jeftine zabave i kriminala, a kamoli grad u kome postoji ozbiljna teroristička pretnja. S pojavom narko kartela sve se promenilo, ali i tada islamski terorizam ostaje u senci individualnih akcija pomahnitalnih i usamljenih revolveraša domaće radinosti.
Grupa od nekoliko simpatičnih Afroamerikanaca propagira nekakvo sektaško udruživanje zarad dolaska Mesije u okvirima svoje male zajednice na periferiji Majamija. Iako postoji nekakva vrsta obuke i treninga, ozbiljna agenda praktično ne postoji, sve do trenutka kada fokus njihovog delovanja pada u vidokrug ambiciozne službenice FBI.
Dalji narativni tok filma sačinjen je od brzih dijaloga i efektnih akcionih scena, ali je primarni fokus Morisa na kljakavosti birokratskog sistema, koji čoveka ne prepoznaje kao jedinstvenu i nesavršenu individuu sačinjenu od emocija, već kao birokratsku stavku čije delovanje ili moguća pretnja moraju biti brutalno iskorenjeni.
Iako film ima ozbiljnu političku agendu začinjenu satiričnim tonovima, ostaje sumnja da će većina shvatiti šta je autor hteo da poruči, jer početne nijanse komedije ostaju u senci nastavka priče koja će ostaviti većinu željnu svog konzumerističkog kolača zabave.
