Pogledajte: The National - Hey Rosey
The National su sredinom maja objavili novi album I Am Easy to Find, koji prati 24-minutni kratak film u režiji Mike Millsa sa švedskom glumicom Aliciom VIkander u glavnoj ulozi. The National su do sada podelili "You Had Your Soul with You" , "Light Years" i "Hairpin Turns".
Sada su podelili video za pesmu "Hey Rosey" koji je takođe režirao Mike Mills i ako i u prethodnom video spotu i u ovom se pojavljuje plesačica Sharon Eyal.
Na ovom albumu bendu The National gostuju Gail Ann Dorsey, koja je često sarađivala sa Davidom Bowiem, Sharon Van Etten, Brooklyn Youth Chorus, Lisa Hannigan, Mina Tindle i drugi.
"Da, mnogo žena peva na ovom albumu, ali nije to bilo jer smo želeli da imamo više ženskih vokala" izjavio je frontmen Matt Berninger "VIše je bilo, hajde da imamo više različitih ličnosti, bilo bi možda bolje da smo imali i neke druge muške pevače ali mi to moj ego nije dozvolio."
Ovaj projekat je započeo kada je Mills, koji je režirao neke od legendarnh video spotova i kratkih filmova poput 20th Century Women i Beginners, stupio u kontakt sa Berningerom u septembru 2017.godine i predložio saradnju. Umesto da Mills režira par video spotova, odlučili su da ga uključe u album mnogo više, pa je Mills čak i ko-producirao album sa bendom. Album je snimljen u Long Pond studiju u dolini Hudson u državi Njujork, koji je u vlasništvu njihovog gitariste Aarona Dessnera, dok su neka dodatna snimnaja obavljena u Parizu, Berlinu, Sinsinatiju, Ostinu, Dablinu, Bruklinu i na još nekim mestima.
U izjavi o saradnji The National i Mike Millsa stoji "Rezultat je I Am Easy to Find, 24-minutni film sa Alicijom VIkander u glavnoj ulozi i I Am Easy to Find, 68-minutni album benda The National. Film nije video za album, album nije soundtrack za film. Ova dva projekta su, kako ih je Mills nazvao, razigrani neprijateljski srodnici koji vole da kradu jedno od drugog. Oni dele reči i muziku i DNK i impulse i viziju o tome šta znači biti čovek u 2019.godini, ali ne zavise jedno od drugog. Film je zamišljen kao muzičko delo, dok je muzika skrojena kao film od strane režisera. Frontmen, koji je prirodno u centru pažnje namerno i dramatično je pomeren u stranu u korist različitih ženskih vokala koji su dugo godina u orbiti ovog benda. Ovo je nešto potpuno drugačije od bilo čega što su ovi umetnici stvorili ali je i potpuno u liniji sa svime što su do sada stvarali u svojim karijerama."
